Septembar ’26 unatrag: Srditi protiv Srdanovića, u tri smene

Više od godinu dana tabloidi su pokušavali da saznaju – što nagađanjem, što špijunažom – ko će sve biti na studentskoj listi. A ko će tu listu predvoditi? To je manje-više bila „jasna stvar“, o čemu svedoče i mnogobrojne naslovnice i fasade: sve je bilo spremno da se „rektor lopov“, tj. „rektor ustaša“, tj. „rektor piculić“ ozvaniči kao nosilac liste. U foto-finišu dolazilo je do izvesnih kolebanja, kada su tabloidi na liderskoj poziciji videli advokaticu Saru el Sarag ili slavnog košarkaša Dejana Bodirogu, a onda se na čelu liste pojavio kardiolog Ilija Srdanović, za kog su i vlast i njeni mediji očito bili nespremni.

Gromobran i gromovnik

Kao jedan od motiva za odlaganje objavljivanja liste studenti su navodili upravo zaštitu svojih kandidata. Ne ulazeći u to da li je rektor Đokić na kraju ostao van spiska jer je njegovo prethodno isticanje zapravo bilo samo strateški trik, ili pak zbog neslaganja unutar plenuma, činjenica je da je duže od godinu dana imao funkciju gromobrana.

U našoj Blokadnoj beležnici, gde smo studiozno beležili medijske manipulacije tokom šest meseci blokada 2025, Đokić se pojavljuje u desetinama tekstova Informera, Aloa i Novosti, dok je Srdanović bio akter u samo jednom: Informer ga je prošlog marta nazvao „bahatim profesorom“ koji predvodi proteste i štrajkački odbor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. I to je bilo to: vrtela se ukrug jedna te ista fraza, za tabloidne standarde dosta mlaka. Istraživački tim Informera bio je zauzet važnijim likovima. Sve do septembra 2026.

Blokadna beležnica

Šta je sve moguće „iskopati“ za nedelju dana

Od osnivanja FakeNews Tragača (2017) do danas, naša redakcija ne pamti ovoliku koncentraciju dezinformacija o jednoj osobi u tako kratkom periodu. Krenimo od vizuelnih sadržaja. Od fotografije na kojoj Srdanović drži podignutu pesnicu načinjena je foto-montaža na kojoj pokazuje „crnogorsko L“. Jedna stara fotografija iz nedeljnika Vreme prerađena je pomoću veštačke inteligencije kako bi prikazala „mladog Srdanovića“ kao crnogorskog nacionalistu. Na mrežama se širio i AI snimak koji kardiologa „hvata“ u preljubi, a popularan je bio i foto-falsifikat njegove navodne pristupnice SNS-u (na kojoj je – ispostaviće se – „Srdanović“ zaboravio kog je meseca rođen).

S druge strane, pojedini nalozi su njima znanim forenzičkim metodama utvrdili da je fotografija Srdanovića koji pliva za časni krst zapravo veštački generisana. A nije: uvidom u arhivu fotografija na njegovom nalogu moguće je potvrditi autentičnost.

Kada je reč o tekstualnim manipulacijama, lagalo se da je Srdanović izjavio za Bi-Bi-Si kako „Ekspo i nije tako loš“, ali i kako studentska lista ne može da popuni ni biračke odbore. Nekoliko portala dezinformisalo je javnost da prvi na studentskoj listi smatra Kosovo nezavisnom državom, iako je doktor u gostovanju koje pominju eksplicitno izrekao suprotan stav. Bile su tu i laži da je sudija Miodrag Majić „prozvao“ doktora na Iksu, kao i da je Srdanović sveukupno gledano prevara, jer su plenumi navodno najavljivali listu na kojoj će studenti biti kandidati (nije se desilo).

Rad u tri smene

Uz ono što se može opovrgnuti čistom logikom ili brzinskom pretragom interneta, plasirane su i šire tvrdnje, s ciljem da diskredituju Srdanovića na moralnom i profesionalnom nivou. Navođeno je da mrzi žene i da je agresivan prema njima: koleginice (baš tako, u množini) navodno je gađao štampačem. U „Srpskom dnevniku“ TV Informer predstavljen je kao agent „crnogorsko-milogorske politike“, spreman da prepusti Srbiju crnogorskom podzemlju, kao i da Kosovu prizna nezavisnost, a stavljeno mu ja na teret i to što se vozi vozom.

Interesantan je i slučaj tvita koji je Dragan Vučićević, vlasnik Informera, najpre objavio pa obrisao. U njemu se navodila besmislena tvrdnja da je „Srdanović falsifikovao specijalizaciju“, iako je zdravstvena specijalizacija proces a ne naučni rad koji bi se mogao falsifikovati. Da li je ova manipulacija obrisana jer je bila previše banalna čak i za standarde Informera ili se čeka zgodniji, rasterećeniji trenutak da se plasira kao „ekskluziva“ – znaćemo kada budemo pisali sledeći „Unatrag“.

Srdanović je izjavio da se neće baviti demantovanjem dezinformacija, jer – kako kaže – ne zaslužuju pažnju. Ono čemu je bio izložen u septembru moglo bi se opisati kao „firehose of falsehood“ (vatrogasno crevo laži): ovim pojmom Kristofer Pol i Mirijam Metjuz imenuju model propagande koji se oslanja na kampanju obmanjivanja koja je intenzivna, brza, upregnuta „u tri smene“, ali i nezainteresovana za potencijalne interne kontradiktornosti. Ukoliko je takva kampanja ujedno i banalna u svojoj brzopletosti, može li se „crevo“ oteti kontroli i sunuti vodu vatrogascu u lice?

Najčitanija analiza

Tokom prethodnog meseca najčitanija Tragačeva analiza objavljena je pre početka predizborne kampanje i bavila se tvrdnjom inovatorke u oblasti veštačke inteligencije Milene Šović o tome da je Unesko 2016. godine klasifikovao prizrensko-timočki dijalekt kao jezik. Ona dodaje da je ovaj dijalekt klasifikovan na isti način kao i hrvatski, crnogorski i bosanski, da je SANU bezuspešno uložila prigovor Unesku, te da postoji strah da će – ako Bugari i Makedonci prisvoje ovaj dijalekat – Srbija biti svedena na Beogradski pašaluk. Ove tvrdnje nisu tačne, a zbog čega, pročitajte u našoj analizi:

Ma ne be, nesu ga priznali: Prizrensko-timočki dijalekat nije proglašen posebnim jezikom

Stefan Janjić, FakeNews Tragač