Nove prijave čitalaca: Flexsteel, Hipertonin i Bitcoin Up

Troje čitalaca zamolilo nas je putem formulara za prijavu lažnih vesti da proverimo verodostojnost podataka iz onlajn reklama za preparate Flexsteel i Hipertonin, kao i za servis Bitcoin Up. Sve ove reklame su se, kao i mnoge pre njih, pokazale kao manipulativne, zbog čega su svrstane u naš Registar prevarantskih sajtova.

Slučaj 1: Flexsteel

Jedna čitateljka FN Tragača javila nam se s molbom da proverimo autentičnost tvrdnji iz reklama za preparat Flexsteel koji navodno pomaže ljudima s proširenim venama. Čitateljka je u jednu od reklama za Flexsteel posumnjala zato što je na istoj stranici primetila i reklame za druge preparate koji su se prodavali po istoj ceni, a verovatno i po istom modelu. Tragom ove prijave potražili smo reklame za Flexsteel i naišli na sajt Prirodna kozmetika na kom se osim Flexsteela reklamira i mnoštvo drugih proizvoda po „simboličnoj” ceni od 3700 dinara. Ispostavilo se da je reklama za Flexsteel još jedna od obmana o kojima je FN Tragač pisao u više navrata i objavio dve publikacije (1, 2).

„Vodeća doktorka u Novom Sadu i regiji“

Na sajtu Prirodna kozmetika Flexsteel se reklamira člankom koji pruža sumnjive informacije o ovom proizvodu. Između ostalog u članku se navodi da Flexsteel „ublažava bolove u zglobovima”, „eliminiše hipertenziju mišića” i „rešava problem proširenih vena”. Takođe, navodi se da Flexsteel „leči probleme” zglobova, kostiju, vena i mišića, a tu je i lažno svedočenje o delotvornosti leka navodnog Abdulaha Sijarića iz Sjenice koji je predstavljen fotografijom iz reklame za šolju.

Da biste poručili Flexsteel potrebno je da na kraju članka sa sajta Prirodna kozmetika odaberete opciju poručivanja u Srbiji, Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini, a nakon što kliknete na priloženi link čeka vas još jedan članak. Ukoliko ste pošli putem naručivanja Flexsteel-a u Srbiji možete pročitati navodni intervju s „vodećom doktorkom u Novom Sadu i regiji”, izvesnom Brankom Kuzmanović koja garantuje da će „svaka osoba s proširenim venama u Srbiji i regionu da dobije najnoviji preparat koji leči proširene vene i razbija trombove“.

Ove navodne doktorke nema na spisku licenciranih lekara u Srbiji i ilustrovana je fotografijom kardiolškinje sa ruskog Nacionalnog istraživačkog medicinskog centra Tomsk, Musihine Natalije Aleksejevne. Ona nas u izmišljenom intervjuu upozorava da „proširene vene pre ili kasnije dovode do otkidanja tromba i začepljenja krvnih sudova”, kao i da „vrlo mali procenat ljudi s proširenim venama živi više od 10-14 godina”, te da „svaki čovek s proširenim venama može da umre u bilo kom trenutku”.

Upitna statistika i „vlasnik formule”

„Znate li vi koliko su ljudi ubile proširene vene za 2020, u godinu dana? Samo u našem regionu je umrlo 55 hiljada ljudi”, rekla je u izmišljenom intervjuu navodna doktorka Kuzmanović. Autor reklame vešto je izbegao da govori o egzaktnim podacima o uzrocima smrti i tačnom geografskom obuhvatu koji odgovara navodnim podacima, te nam je predstavljeno da je „u našem regionu” zbog proširenih vena umrlo 55 hiljada ljudi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije tokom 2020. godine, oko 55 hiljada ljudi zapravo je umrlo od „bolesti sistema krvotoka”. Nigde se ne navodi da su svi oni umrli zbog proširenih vena.

Prema manipulativnoj reklami vlasnik formule čudotvornog Flexsteel-a je „Nezavisna medicinska zajednica sačinjena od stručnjaka iz celog sveta”. Ipak, o ovoj organizaciji ne može se pronaći ništa na internetu. Nema je na spisku Zdravstvenih ustanova na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao ni u bazi pdataka Agencije za privredne registre koja omogućava i pretragu privatnih zdravstvenih ustanova i organizacija. Ako „Nezavisnu medicinsku zajednicu” pretražite na engleskom jeziku najsličniji rezultat predstavlja Nezavisna zdravstvena fondacija (Independent health foundation), organizacija koja ima i ogranak U zajednici (In the community), a bavi se organizovanjem programa i događaja koji „pomažu u poboljšanju zdravlja i dobrobiti stanovnika Zapadnog Njujorka”. Na sajtu ove organizacije nema ni reči o Flexsteel-u.

„Proizvod je sertifikovan i zadovoljava sve standardе kvaliteta”, stoji takođe u reklami. Da je ova rečenica iz reklame za Flexsteel istinita, taj preparat se ne bi prodavao isključivo poštom i uz pravdanja autora reklame da se „u apotekama prodaje sve što možete da zamislite osim onoga što može stvarno da pomogne”. Zapravo, Flexsteel se ne može pronaći u Registru medicinskih sredstava Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije što znači da nije „sertifikovan” i zato ga i nema u apotekama. Takođe, ovog „leka” nema ni u bazi „odobrenog promotivnog materijala” Agencije za lekove i medicinska sredstva, što znači da čak ni njegovo reklamiranje, „putem sredstava javnog informisanja, uključujući i interneta” nije dozvoljeno u Republici Srbiji.

Slučaj 2: Hipertonin

Putem formulara za prijavu dezinformacija stigla nam je i molba da proverimo tekstove (1, 2, 3) u kojima se reklamira preparat Hipertonin, predstavljen kao vodeći preparat u borbi protiv hipertenzije. Uz lažne identitete, izmišljene izjave korisnika i nepostojeće institucije, ovi manipulativni tekstovi najvećim delom ostaju u okvirima koje smo već analizirali u vezi sa Hipertoninom.

Hipertenzija ili povišen krvni pritisak  je zdravstveno stanje koje značajno povećava rizik od srčanih, moždanih, bubrežnih i drugih bolesti. Procijenjuje se da 1,28 milijardi odraslih osoba u dobi od 30 do 79 godina širom svijeta ima hipertenziju, kao i da čak 46% odraslih osoba nije svjesno da ima hipertenziju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kardiovaskularne bolesti zaista jesu vodeći uzrok smrti u svetu i godišnje odnesu oko 17,9 miliona života, što predstavlja 32% od svih globalnih smrtnih slučajeva.

U pomenutim tekstovima navodi se da je ispitivanja Hipertonina sproveo Znanstveno-praktični Centar za kardiologiju i kardijalnu hirurgiju, kao deo Državnog istraživačkog centra za preventivnu medicinu. Instituciju pod ovim nazivom nismo uspeli da pronađemo. Kao direktor ovog centra predstavljen je Jurij Semerenko, i to fotografijom na kojoj se zapravo nalazi urolog Šafranov Dmitrij Vladimirovič.

Slučaj 3: Bitcoin Up

Treća prijava koja nam je stigla od čitalaca odnosi se na još jedan servis za trgovinu kriptovalutama: na fiktivnom portalu pod nazivom ‘A‘ objavljena je vest da je Željko Mitrović, vlasnik kompanije Pink, zaradio velika finansijska sredstva na platformi Bitcoin Up.

U tekstu se navodi kako Željko Mitrović na brz i lak način zarađuje velika novčana sredstva i poziva sve građane Srbije da se obogate za tri-četiri minuta. Prema navodima s ovog sajta, „nova investiciona platforma za kriptovalute pomaže ljudima u Srbiji, Aziji i Severnoj Americi da brzo promene svoju finansijsku situaciju”, za šta je dovoljno posedovati računar i napraviti nalog, nakon čega softver „Auto-trader“ obavlja sav posao umesto vas.

Osoba koja je na ovom fiktivnom portalu predstavljena kao onlajn urednik Miloš Davidović, prikazana je slikom porodice iz Rusije (3). Na fotografiji na kojoj je navodno mlađi brat britanskog političara Stivena Bejkera zapravo je Denis Larenko, a fotografija se koristila u reklamne svrhe za automobilsku kompaniju ‘Merced amg c 63’(4).

U rubrici ‘Rezultati čitalaca’ predstavljene su osobe sa lažnim identitetom koje su „zaradile koristeći ovaj program.“ Tako se na prvoj fotografiji nalazi osoba čije je ime Eldar Zejnalov. Osoba predstavljena kao Ivan Jović u stvari je Vladimir Kulpin (7). Osoba predstavljena kao Aleksandra Vasić iz Kragujevca zapravo je ruska manekenka i foto-model Rejčel Kuk.

Ivan Subotić, Dragana Vasiljević i Višnja Cvetković
FakeNews Tragač