„Na oca“ i „na majku“: pogrešna tumačenja nasleđivanja osobina

Internet portal N1 objavio je tekst pod nazivom Osobine koje deca isključivo nasleđuju od očeva u kojem se iznosi nekoliko netačnih ili preuveličanih tvrdnji o genetskom nasleđivanju osobina. Tekst je prenet sa portala Index.hr, koji ga je preveo sa sajta Family education”.

Na domaćim portalima originalni članak pod nazivom „Tri osobine koje bebe nasleđuju od svojih očeva“ proširen je informacijom da deca inteligenciju nasleđuju od majki, što je netačno (1, 2). Ovakva tvrdnja potkrepljena je pogrešnom informacijom da se na X hromozomu (koji se nasleđuje od majke) nalaze „geni za inteligenciju”. Ne postoji specifičan gen za inteligenciju: mnoštvo je segmenata genskog zapisa koji doprinose bržem povezivanju činjenica i efikasnijem učenju iz prethodnog iskustva, pri čemu se nijedan od njih ne može smatrati ključnim. Osim toga, inteligencija je, kao i mnoge druge osobine, definisana i različitim faktorima spoljašnje sredine.

Visina deteta

Prva osobina za koju portali tvrde da se nasleđuje od oca je visina, a formulacija je nešto opreznija od prethodne o inteligenciji, pa se tako navodi da tatini geni imaju veću ulogu u određivanju visine. Ovaj segment članka uskraćen je za deo originalnog teksta u kojem autorka objašnjava kako je IGF2 (insulin-like growth factor 2) odgovoran za rast deteta, a pritom se nasleđuje od oca, dok se IGF2R nasleđuje od majke, i dovodi do kočenja rasta. Pogrešno je na osnovu ovih podataka zaključiti da dete od oca nasleđuje visinu. IGF2 se zaista nasleđuje od oca i promoviše rast tkiva, ali je za njegovo pravilno funkcionisanje neophodan IGF2R koji se nasleđuje od majke, jer bi bez njihovog međusobnog potiranja IGF2 doveo do nekontrolisanog bujanja tkiva, što bi u nekom momentu rezultiralo nastankom tumora. Naravno, IGF2 nije jedini faktor koji promoviše rast deteta, te se, i pored pozitivnog uticaja na rast i bujanje tkiva, ne može smatrati ključnim faktorom za postizanje konačne visine deteta.

Pol deteta

Navod o tome da je očev genetski materijal odgovoran za pol deteta jeste istinit. Genetski zapis čoveka sastoji se od 23 para hromozoma, od kojih su prva 22 para identična za osobe muškog i ženskog pola. Razlikuju se samo u poslednjem, 23. paru hromozoma koji se naziva polnim parom – kod devojčica je on XX, a kod dečaka XY. Jajna ćelija (poreklom od majke) nosilac je X hromozoma, te je raspoloživi genetski materijal podjednak bez obzira na pol. Spermatozoid (poreklom od oca) je taj koji prilikom oplodnje u genetski zapis unosi X ili Y hromozom, te se na osnovu njega određuje da li će začeti plod biti muškog ili ženskog pola. Ovde bi valjalo napomenuti da se data pravila odnose isključivo na genetski pol deteta.

Mentalne bolesti

Tekst nas, naposletku, upozorava da su očevi ti koji deci prenose mutirane gene koji dovode do mentalnih bolesti”, što je loša interpretacija. Genetska sklonost ka mentalnom obolevanju može se naslediti od oba roditelja. Pritom, sklonost ka obolevanju ne znači da će zaista i doći do ispoljavanja mentalnog oboljenja. Veliki je broj faktora koji utiču na razvoj i funkcionisanje psihe, pri čemu faktori spoljašnje sredine imaju veliki uticaj na to da li će se neki poremećaj psihe zaista ispoljiti, bez obzira na to da li pojedinac ima genetsku sklonost ka obolevanju ili ne.

Uvidom u originalni članak vidimo da je u prevedenoj verziji izostavljeno pojašnjenje da očevi stariji od 45 godina imaju lošiji kvalitet spermatozoida, te da je samim tim veća verovatnoća da njihovi potomci obole od mentalnih bolesti i poremećaja, dok se podatak o učestalom obolevanju od depresije i poteškoća s učenjem odnosi na decu čiji su roditelji stariji od 45 godina (bez obzira na to da li je u pitanju otac ili majka).

Osim Index.hr i N1, ove netačne tvrdnje prenete se i na portalima Subotičke.rs, Sombor.info, City magazine, Srbija uživo, Informer i Backapalanka.online.

Gorana Janjić, FakeNews Tragač

Ukratko

Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.