Manipulacije o C40 na 40°C: od preporuke do panike

Portal Nulta tačka je početkom jula objavio tekst o izveštaju „Budućnost urbane potrošnje u svetu od 1,5°C“, predstavljajući svojim čitaocima iskrivljenu interpretaciju sadržaja te publikacije. Preporuke iz izveštaja se u naslovu teksta izvlače iz konteksta: „Do 2030. nećete jesti meso i moći ćete da kupite samo 3 odevne stvari godišnje“, navodi Nulta tačka.

Uprkos senzacionalističkom naslovu Nulte tačke, pomenuti izveštaj donosi samo preporuke, a ne planove i zabrane – kako sugeriše ovaj portal. Takođe, preporuke se ne odnose na države već na specifične gradove, među kojima nema nijednog iz Srbije.

Šta je tema izveštaja?

Izveštaj Budućnost urbane potrošnje u svetu od 1,5°C, koji su kreirali organizacija C40, kompanija Arup i Univerzitet u Lidsu procenjuje uticaj urbane potrošnje na klimatske promene i istražuje obim neophodnih promena uz pomoć kojih bi tzv. C40 gradovi smanjili svoje emisije gasova staklene bašte u skladu sa međunarodno dogovorenim, klimatski bezbednim granicama.

Na koje se gradove izveštaj odnosi?

U izveštaju se govori o godišnjim emisijama tzv. „C40 gradova“, i predlažu se načini za njihovo postepeno redukovanje. „C40“ je mreža gradova koji su se uključili u program rešavanja klimatskih promena. Na zvaničnom sajtu organizacije izlistan je spisak svih 96 gradova uključenih u ovu mrežu. Na njemu nema nijednog grada iz Srbije, niti regiona. Čak i ukoliko se posmatra globalna kampanja organizacije C40, pod nazivom „Trka gradova do nule“, u koju su uključena čak 1.143 grada, videćemo da među njima nema nijednog iz Srbije.

Portal Nulta tačka u svom tekstu spekuliše da li se preporuke akcija odnose i na gradove obuhvaćene kampanjom u kojoj učestvuje mnogo više gradova nego što čini C40 mrežu. Ipak, u izveštaju se „Trka gradova do nule“ ne pominje ni u jednom segmentu, a kroz ceo dokument referiše se samo na „C40“ gradove.  S obzirom na to da Nulta tačka u uvodu teksta piše o „zemljama“, važno je naglasiti da su u C40 mrežu uključeni isključivo gradovi, a ne i čitave države.

Da li izveštaj predviđa zabranu mesa?

Zarad smanjenja emisija ugljen-dioksida, u izveštaju se, između ostalog, predlažu dugoročne promene u ishrani. Nulta tačka je nekorektno interpretirala preporuke izveštaja i zaključila da će do 2030. godine meso u ishrani biti zabranjeno. Međutim, progresivni cilj naveden u izveštaju za 2030. godinu jeste smanjenje prosečne konzumacije mesa na 16 kg po glavi potrošača godišnje.

S druge strane, naveden je i tzv. „ambiciozni cilj“, koji zaista podrazumeva konzumaciju mesa od nula kilograma godišnje. Međutim, koja je razlika između progresivnih i ambicioznih ciljeva u izveštaju? Progresivni ciljevi su određeni na osnovu aktuelnih istraživanja o trenutno dostupnim tehnologijama i dokazima o izvodljivosti promena u potrošačkim izborima. U ovom kontekstu se, recimo, posmatraju istorijske promene navika potrošača, i na osnovu njih se predviđaju dalje moguće promene. S druge strane, ambiciozni ciljevi su upravo to – ambiciozni – pa nisu zasnovani na postojećim istraživanjima, već samo na hipotezama pojedinih stručnjaka.

U okviru izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Organizacije za hranu i poljoprivredu iz 2021. godine predviđa se da će se globalna potrošnja mesa po glavi stanovnika povećati za 0,3% godišnje, odnosno do 35,4 kg u ekvivalentu maloprodajne težine do 2030. godine. Trenutni prosečni unos mesa po osobi jeste oko 34 kg godišnje. Progresivni cilj C40 gradova, zasnovan na postojećim istraživanjima, jeste da se konzumacija mesa po osobi redukuje na 16 kg, što ne podrazumeva potpuno izbacivanje mesa i mesnih proizvoda iz ishrane, već smanjenje trenutne konzumacije za malo više od 50% godišnje.

Kakve su promene preporučene u vezi sa odećom i letovima?

Autori izveštaja navode i tekstilnu industriju kao uzročnik 4% ukupnih emisija CO2 u ovim gradovima. Usled toga, postavljeni progresivni cilj u izveštaju jeste da do 2030. godine svaka osoba, u proseku, kupi najviše osam novih odevnih predmeta na godišnjem nivou. I ovde Nulta tačka zanemaruje progresivni cilj i u tekstu pominje samo ambiciozni, od tri nova komada odeće po glavi stanovnika na godišnjem nivou.

U izveštaju se zarad smanjenja emisija gasova predlaže i redukovanje broja letova avionom po osobi. Progresivni cilj je redukovanje prosečnog broja letova po glavi stanovnika na jedan kratak let dužine do 1500 kilometara tokom dve godine, dok je ambiciozan cilj da se takav let ostvari jednom u tri godine.

Međutim, autori ovde naglašavaju postojanje vrlo izraženog globalnog dispariteta po pitanju učestalosti letenja avionom, pa „gradovi C40 mogu, u proseku, da povećaju letove za 43% u poređenju sa nivoom iz 2017. godine, ako je cilj jedan let kratke udaljenosti svake dve godine po osobi“. Ipak, skreću pažnju na to da bi, ukoliko se ove preporuke usvoje, 46% građana „C40 gradova“ ipak moralo da smanji broj putovanja, u poređenju sa nivoom iz 2017. godine. Nulta tačka u svom tekstu opet je govorila samo o ambicioznom cilju iz izveštaja, propuštajući da čitaocima pruži širu sliku i kompletne informacije iz publikacije o kojoj govori.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač