Možemo li iz rukopisa iščitati osobine nečije ličnosti?


Zamislimo osobu koja je optužena za proneveru novca. Ona odlučuje da se pred sudom brani tako što će poreći da je potpisivala sporna dokumenta. Sud u ovom postupku može angažovati veštaka iz oblasti grafoskopije, čiji bi zadatak bio da identifikuje elemente potpisa i vrstu hemijske olovke, da uporedi autentične i navodno falsifikovane potpise i da na kraju sastavi mišljenje o tome da li su sporni potpisi falsifikat. Sa druge strane, da li bi ovaj veštak mogao da iz autentičnih potpisa izvuče zaključke o karakteru optuženog? Ne. Grafoskopija je legitimna disciplina, dok je grafologija pseudonauka.

Tokom života ljudi menjaju svoj rukopis. Ukoliko smo imali dovoljno sreće da sačuvamo sveske iz perioda nižih razreda osnovne škole, doživljaj prelistavanja tog prvog, dečijeg rukopisa može biti iznenađujuće emotivan – poput oživljavanja slike ko smo nekada bili i povlačenja paralele sa osobom kakva smo danas.

Grafologija neguje verovanje da naša ličnost utiče na to kako se naš rukopis razvija. Ona smatra da je rukopis odraz našeg karaktera, te da su slova koja ispisujemo jedinstvena koliko i naš DNK. Zbog toga imamo sposobnost da, ukoliko dobro poznajemo neku osobu, s vremenom naučimo i prepoznamo njen rukopis, jednako dobro kao što bismo na fotografiji prepoznali lik te osobe.

Grafolozi veruju da se na osnovu analize rukopisa pojedinca mogu doneti zaključci o njegovom karakteru i ličnosti. Posebna pažnja usmerava se ka analiziranju načina na koji se formiraju slova i rečenice, na elemente slova – poput veličine, stepena pravilnosti, nagnutosti, zakrivljenosti… Isto tako, razmatra se i opšti izgled pisanja, te grafolozi, na primer, krupna slova tumače kao znak ambicije, a „sitan rukopis“ kao znak pedantnosti.

Međutim, grafologija nije prihvaćena kao nauka, već se smatra pseudonaučnom disciplinom. Različiti eksperimenti pokazali su da grafolozi iz istih rukopisa iščitavaju različite osobine ličnosti, kao i da ne postoji univerzalan i „ispravan“ način za analizu rukopisa. Eksperiment koji je uključio 500 ljudi pokazao je da nema korelacije između rukopisa osobe i njenih osobina.

Ipak, i pored mnogobrojnih dokaza zbog kojih grafologija nije priznata kao nauka, ona i danas ima relativno široku primenu u proceni ličnosti tokom zapošljavanja, u proceni saradnika prilikom sklapanja poslovnih saradnji, u kriminalistici, advokaturi, psihologiji… U Francuskoj postoje brojni kursevi grafologije koji su izuzetno popularni. Procenjuje se da u ovoj državi danas postoji oko hiljadu praktičara koji se bave analizom rukopisa.

Za sam kraj, vratimo se začas na pitanje zašto nam se rukopis tokom godina menja. Ako dobro razmislimo, menjamo rukopis kako bi ispunio naše potrebe i funkcije u datom trenutku – pa je velika verovatnoća da on neće jednako izgledati u beleškama sa predavanja, u formalnom pismu i na razglednici koju upućujemo nekoj dragoj osobi. Rukopis nije nužno odraz naše ličnosti, već okolnosti u kojima ga primenjujemo, kao i tehnike koju smo tokom vremena usvojili.

Danijela Vujinović, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA