Da li je voda iz plastičnih flaša štetna za zdravlje?

Kada planetu Zemlju gledamo iz svemira, dominatna boja je plava. Tako je naša planeta dobila nadimak Plava planeta, i na njoj preko 70% procenata površine čini upravo voda. Često možemo čuti i da je voda „izvor života”. Bez nje, čovek može da preživi tek nekoliko dana. Stručnjaci preporučuju da bi ljudi trebalo da piju makar oko dve i po do tri i po litre vode dnevno. Ali, kakve vode? Da li je sve jedno ukoliko pijemo vodu iz česme, direktno sa izvora ili iz flaše? Da li je bitno od kog materijala je ta flaša napravljena, i može li voda u određenom pakovanju naškoditi našem zdravlju?

U domaćim medijima proteklih godina mogli smo čitati tekstove koji govore o štetnosti vode u plastičnim flašama. Na primer, mogli smo pročitati i vrlo dramatičan naslov portala Espreso  – „SRBI, NE PIJTE VODU IZ PLASTIČNE FLAŠE AKO ŽELITE ŽIVETI: Evo šta vam preti!”.

Krajem marta ove godine čitaoci FN Tragača skrenuli su nam pažnju na članak u kom se navodi da se „kad popijemo vodu iz plastične flaše, za 15 minuta mikroplastika nađe u našoj krvi“. Iako smo na osnovu više naučnih istraživanja utvrdili i da se mikroplastika koja je štetna po zdravlje može naći u flaširanoj vodi, i da ona može dospeti u naš krvotok u roku od 15 minuta, ne može se tvrditi ni da je flaširana voda alarmantna pretnja po naše zdravlje.

Kontrola kvaliteta flaširane vode u Srbiji definisana je Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. „Voda sa izvora i iz ambalažnih sudova pregleda se prema broju ekvivalentnih stanovnika” i „za pregled flaširane vode iz prometa (prodaje) uzimaju se dva pakovanja, ako se u prodaji ili skladištu nalazi do 500 ambalažnih jedinica i još jedno pakovanje na svakih 500 ambalažnih jedinica”, navedeno je u članu osam ovog pravilnika.

Međutim, ko kontroliše kvalitet flaširanih voda u Srbiji? U pitanju je mreža instituta za javno zdravlje u Srbiji. Svi ovi instituti, potom, svoje podatke o ispravnosti vode dostavljaju Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Podaci se zatim objavljuju u Zdravstveno-statističkom godišnjaku Republike Srbije, koji izdaje ova institucija.

Prema podacima iz poslednjeg Zdravstveno-statističkog godišnjaka, tokom pretnodne, 2022. godine, u Srbiji je testirano 1.135 uzoraka flaširanih voda s ciljem ispitivnaja fizičko-hemijske ispravnosti. Takođe, testirano je 2.416 uzoraka s ciljem ispitivanja mikrobiološke ispravnosti.

„Rezultati kontrole zdravstvene ispravnosti flaširanih voda pokazuju da je od ukupnog broja fizičko-hemijski kontrolisanih uzoraka, pet (0,5%) uzoraka bilo neispravno i poticalo je iz domaće proizvodnje”, navodi se u godišnjaku. Kada govorimo o mikrobiloškoj kontroli kvaliteta, devetnaest, odnosno 0,8% uzoraka bilo je neispravno. Dakle, iz podataka o kontroli kvaliteta vidimo da je velika većina flaširane vode u Srbiji ipak fizičko-hemijski i mikrobiološki ispravna.

Međutim, treba skrenuti pažnju i na reči šefice Odseka za vodu za piće i rekreaciju u Batutu. Ona navodi da dugotrajna upotreba flaširane vode nosi određene rizike, bez obzira na njenu fizičko-hemijsku ispravnost, jer s vremenom na nju utiče ambalaža, pogotovo ako je plastična, kao i uslovi skladištenja, na primer svetlost i sobna temperatura, pa se može sekundarno kontaminirati.

Ivan Subotić i Tijana Femić Bumbić, FakeNews Tragač