12.12.2023.Leteći u svom svemirskom brodu, posmatrajući našu Zemlju iz svemira, mogu da razaznam dve konstrukcije golim očima: jedna je holandski morski nasip, druga je Kineski zid! – ovu tvrdnju jednog kosmonauta kineski učenici su godinama učili, navodi En-Bi-Si. Uverenje o vidljivosti splasnulo je 2003. godine, kada je Jang Livej, prvi kineski astronaut, otišao u svemir. Po povratku je svedočio da nije video Kineski zid, zbog čega je i rečenica s početka ovog teksta pala u senku.
Sajentifik Amerikan opisuje u svom tekstu iskustvo astronauta Džefrija Hofmana, koji je leteo u pet misija spejs šatlova (1985-1996): on je s mesečeve udaljenosti na zemlji video kontinente, jezera i mrlje belog na plavom, ali nije uspeo da razazna nijednu strukturu koju je napravio čovek. „Proveo sam dosta vremena gledajući Zemlju iz svemira, uključujući brojne letove iznad Kine, i nikada nisam video Zid”, naveo je Hofman.
Uz to, i reči Nila Armstronga, prvog čoveka na Mesecu, idu u prilog tome da se ljudske kreacije uopšte ne vide sa jednog Zemljinog prirodnog satelita: „Kontinenti su jasno vidljivi, ali imaju vrlo malo boje sa te distance“.
Ako se uzme u obzir da je Mesec od Zemlje udaljen preko 380 hiljada kilometara, kao i to da je širina Kineskog zida tek pet do osam metara, jasno je da bi s Meseca bilo nemoguće videti taj zid. Kako je onda nastao mit kojem smo posvetili ovaj tekst?
Mit o vidljivosti Kineskog zida sa Meseca nastao je pre nego što je ijedan čovek prešao granicu svemira. Portal za utvrđivanje činjenica Houks or fekt naveo je zapadne izvore u kojima se ova tvrdnja spominje, a koji sežu i do 18. veka. Čini se da je najranija poznata referenca pronađena u pismu koje je napisao engleski antikvar Vilijam Stukli 1754. godine, koji je napisao „Ovaj moćni zid od četiri desetine milja dužine (Hadrijanov zid) premašuje samo Kineski zid, koji se može uočiti na Mesecu“.
Iako ova građevina nije vidljiva s Meseca, moguće ju je videti sa Međunarodne svemirske stanice (koja je na oko 400 kilometara udaljenosti od Zemlje, u nižoj Zemljinoj orbiti), ali pod određenim, specifičnim uslovima: vreme treba da bude vedro i potrebna je fotografska oprema.
Upravo je u navedenim uslovima američki astronaut Liroj Čiao 2004. godine sa MSS-a fotografisao Kineski zid, iako nije bio prvo siguran da li ga uopšte vidi golim okom.
Fotografisao je nebo nad Kineskim zidom kamerom s objektivom 180 mm i kada se ta fotografija pogleda Kineski zid ne deluje tako grandiozno. Naročito jer kontrast ove građevine u odnosu na njegovu okolinu nije dovoljno izražen, što smanjuje vidljivost zida.
Marija Zemunović, FakeNews Tragač
