Da li je eksperiment Fridriha II sa bebama pokazao važnost neuro-stimulacija?


Iza sedam brda, iza sedam gora. Iza sedam planina i sedam mora, živeo je jedan car. Kakav car? Nije to bio običan car, već veliki vladar Svetog rimskog carstva, Nemačke i Sicilije, Kipra i Jerusalima. Vodio je mnoštvo bitaka i išao u Krstaške ratove koje je vojevao koliko oružjem, toliko i diplomatijom. Prkosio je Papi Grguru IX, koji ga je dva puta ekskomunicirao iz crkve, ali i bio poliglota za kog se veruje da je govorio čak sedam jezika. Reč je o Fridrihu II od dinastije Hoenštaufen.

Fridrih II je prema predanjima istoričara bio vrlo inteligentna, ali i kontroverzna ličnost. U isto vreme veseo, ljubazan i tolerantan, ali i grub, surov i netrpeljiv. U istoriji je ostao zabeležen kao izuzetno impulsivna ličnost bez preteranog poštovanja za tadašnje tradicionalne autoritete. Gladan znanja i kao vladar, bogat resursima za istraživanje, Fridrih je, navodno, izvodio razne eksperimente od koji bi se mnogi u današnje vreme mogli okarakterisati spornim i nemoralnim.

Neke od njih opisao je katolički kaluđer iz reda Franjevaca Salimbeni u svojim Hronikama, koje je preveo i uredio britanski istoričar Džordž Kolton početkom prošlog veka. Prema spisima Salimbenija, Fridrih je, recimo, naredio da jednog zatvorenika drže zatočenog u buretu sa malom rupom ali bez hrane i vode. Cilj je bio da se otkrije da li će po njegovoj smrti kroz rupu izađi duša, odnosno da li je ljudska duša vidljiva.

U drugom eksperimentu, Fridrih je naredio da se dvojici ljudi posluži ista hrana za večeru. Potom je jednog od njih poslao na spavanje, a drugog u lov. Ono što ti ljudi verovatno nisu znali jeste to da ih na kraju Fridrihovog eksperimenta čeka surova smrt. Obojici je rasporena utroba kako bi se proverilo da li aktivnost, odnosno lov, i spavanje, različito utiču na čovekov proces varenja.

Fridrihov eksperimet koji svojom zasenjuje ostale jeste eksperiment sa bebama. Fejsbukom i Instagramom proširio se snimak u kom se navodi da je Fridrihov eksperiment s 50 beba dokaz da one umiru u roku od godinu dana bez neuro-stimulacija.

Fridrih je navodno bebe držao u strogo kontrolisanim uslovima u kojima su one hranjene i kupane, ali im se nije pružala emotivna nega, niti je sa njima komunicirano. Međutim, cilj ovog eksperimenta od pre oko 700 godina nije bio da se sagleda potreba za neuro-stimulacijama, već da se otkrije koji će jezik progovoriti bebe koje nikada nisu čule nijedan jezik.

Pored toga što je na osnovu 700 godina starog eksperimenta apsurdno polemisati o neuro-stimulacijama, u Hronikama Salimbenija, koje ostaju jedini izvor postojanja ovog eksperimenta, ne pominje se ni sa koliko je beba eksperimentisano, ni koliko su one dugo preživele.

S druge strane, sredinom 20. veka moderni psiholozi razvili su teoriju afektivne vezanosti koja govori o tome da su emotivne veze koje se stvaraju između majki i novorođenčadi vrlo značajne za dalji mentalni razvoj čoveka i njegovu mogućnost da uspostavlja veze sa drugim ljudima. To, naravno, ne znači da nedostatak verbalne komunikacije u najranijoj fazi života vodi u smrt.

Ivan Subotić i Tijana Femić Bumbić, FakeNews Tragač

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA