Da li teži predmeti padaju brže od lakših?

Odgovor na pitanje iz naslova čini se vrlo očiglednim: teški predmeti imaju veću masu, pa samim tim – u uslovima iste gravitacije – brže padaju. Međutim, tačan odgovor ipak je i komplikovaniji i drugačiji od očiglednog odgovora.

Ukoliko istovremeno ispustite pero i kliker, kliker će definitivno brže pasti. Možemo li reći „Pa da, kliker je brže pao jer je teži“ i time zaključiti slučaj? Zastanimo i pogledajmo dva predmeta. Pero je površinski šire od klikera, pa nailazi na veći otpor prilikom slobodnog pada. S druge strane, kliker zbog svog aerodinamičnog oblika pada brže. Ali šta je s predmetima koji su potpuno istog oblika ali različite mase? Ako ih u isto vreme pustimo da padaju sa iste visine, da li će masivniji predmet brže naći put do tla?

Aristotel je verovao da svaki od četiri elementa (zemlja, voda, vazduh i vatra) ima svoje prirodno mesto, te da zbog toga ima i tendenciju da stremi upravo ka tom mestu. Recimo, predmeti koji pripadaju elementu zemlje, kao što je kamen, imaju „želju“ da se pomeraju ka zemlji, dok se vatra s druge strane uzidiže ka nebu. Antički filozof je takođe verovao da brzina padanja predmeta verovatno zavisi od njihove mase. A da li je zaista tako?

Postoje različite priče o eksperimetima u kojima su predmeti različitih masa ali istih oblika ispuštani sa velikih visina kako bi se proverilo da li će pasti na zemlju u isto vreme. Autentičnost nekih od njih nikada nije potvrđena, kao u slučaju Galileovog eksperimenta na krivom tornju u Pizi.

Ipak, pouzdano se zna da su holandski naučnici Simon Stevin i Jan Kornets de Grut krajem 16. veka eksperimentalno preispitali Aristotelovu teoriju. Oni su sa crkve u gradu Delft ispuštali kugle različitih masa i od različitih materijala, ali istih oblika. Sve kugle padale su u isto vreme na drvenu podlogu, a Stevin je eksperiment detaljnije objasnio u svojoj knjizi objavljenoj 1586. godine (str. 66).

Naposletku, krajem 17. veka, odnosno nakon otkrića do kojih su došli Isak Njutn i drugi naučnici, čovečanstvo počinje bolje da shvata koncept gravitacije. Ona deluje na predmete nezavisno od njihove mase i zbog toga, uz nešto pojednostavljenja, možemo reći da predmeti različitih masa ali istog oblika na zemlju padaju jednakom brzinom. Gravitacija je na različitim nebeskim telima različite jačine, ali deluje isto na predmete na Zemlji, bez obzira na to da li su oni okruženi vazduhom, vodom ili nečim drugim. Osećaj da sila gravitacije slabije deluje u vodi samo je posledica sile potiska koja takođe deluje u vodi.

Nešto više od 300 godina kasnije, u eri interneta i sveopšte povezanosti, sve je lakše usvajati različita znanja. Recimo, na Jutjubu možemo pronaći mnoštvo jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da predmeti istog oblika, a različitih masa padaju jednakom brzinom. Ipak, isto tako možemo pronaći snimke pojedinaca koji pokušavaju da objasne kako gravitacija ne postoji, koristeći se tek nešto modernijom argumentacijom od Aristotelove. Kome ćete verovati ostaje na vama, ali ne zaboravite da je Aristotel svoje teorije, makar u ovom slučaju, izvodio bez dokazivanja eksperimentima, dok se moderna nauka zasniva upravo na njima.

Ivan Subotić i Tijana Femić Bumbić, FakeNews Tragač