Da li je Nikola Kavaja izveo prvu otmicu aviona u istoriji SAD?


Drama je počela 20. juna 1979, a opis je izgledao ovako: „Boing 707, u kojem su bili samo gospodin Kavaja, njegov njujorški advokat Dejan Ranko Brašić i tri člana posade, sleteo je na irski aerodrom u Šenonu oko 14.45 popodne (9.45 po njujorškom vremenu) i ubrzo ga je opkolila policija. Gospodin Kavaja je napustio avion i priveden je nakon što je njegov advokat sišao niz stepenice, noseći ono što je opisano kao ’detonativne naprave i predao ih stručnjacima za eksploziv”. Nikola Kavaja, srpski nacionalista i anti-komunista, oteo je avion na letu 293 iz Njujorka za Čikago. On je nakon pregovora u Čikagu pustio 127 putnika i pet članova posade, a od preostalih članova zahtevao da se vrati u Njujork. Zatim je u Njujorku prešao u veći avion, gde mu se pridružio njegov advokat Brašić, te su se zajedno uputili u Irsku, gde se Kavaja i predao.

Šta je Kavaja uopšte želeo da postigne ovim činom? Njegov osnovni zahtev bio je da se iz zatvora oslobodi njegov saborac pop Stojiljko Kajević, koji je bio u čikaškom zatvoru, optužen da je učestvovao u bombardovanju kuće jednog jugoslovenskog diplomate u predgrađu Čikaga.

Ovaj Kavajin neuspeli poduhvat iz 1979. možda bi ostao samo fusnota u istoriji vazduhoplovstva, ali su ga neki naši mediji (1, 2) nedavno ponovo oživeli i označili kao uspeh, mada u jednom drugačijem smislu – navedeno je da je ovaj Srbin „izveo prvu otmicu aviona u SAD“.

Međutim, u pitanju je potpuna neistina, jer je Kavaja zakasnio otprilike 18 godina da bi se upisao u istoriju kao prvi otmičar aviona u SAD. Štaviše, Kavajin slučaj desio se sedam godina nakon što se u Americi završio period vrlo čestih otmica aviona, takozvana „epidemija otmica aviona, 1972. godine.

Uvid u hronologiju otmica čini vest domaćih medija još apsurdnijom: ne samo da Kavaja nije bio prvi otmičar svih vremena, već ni prvi otmičar te godine. Vašington post izvestio je o ovom događaju navodeći da je Kavajina otmica bila četvrta otmica aviona 1979. godine i druga tog meseca (juna).

Prvi slučaj otimanja komercijalnog aviona u Americi zabeležen je 1. maja 1961. godine, kada je Antulio Ramirez Ortiz oteo avion i preusmerio ga ka Kubi. Do kraja te godine čak četiri komercijalna aviona oteta su u SAD i preusmerena – takođe – ka Kubi.

Portal Slejt u svom tekstu o istoriji otmica aviona i evoluciji sigurnosnih mera na aerodromima navodi zašto su u SAD tek 1972. otmice ozbiljnije shvaćene kao bezbednosna pretnja: u novembru te godine trojica begunaca su otela avion, preteći da će se srušiti u Nacionalnu laboratoriju Okridž u blizini Noksvila u Tenesiju. Ova pretnja je bila prekretnica u shvatanju otmica jer se u srcu te laboratorije nalazio reaktor sa uranijumom 235. Zato je već početkom 1973. godine naređeno da se na američkim aerodromima uvedu sistematski pregledi ljudi i njihovog prtljaga rendgenskim aparatima.

Pre Kavajine otmice doneti su i neki zakonski okviri koji se tiču otimanja aviona, a koje je potpisala i SAD, kao što su na primer Haška konvencija o suzbijanju protivpravne zaplene vazduhoplova (1970), kao i Izjava o otmicama u vazduhu iz Bona (1978), koja je služila da se uvedu sankcije protiv zemalja koje daju utočište otmičarima.

Kada se Nikola Kavaja probudio 20. juna 1979, odlučan da otme avion, sigurno je imao na umu barem neke od slučajeva svojih prethodnika. Baš tog jutra Kavaja je trebalo da ide na izricanje presude u vezi sa bombardovanjem kuće jugoslovenskog diplomate u Čikagu i sa zaverom o napadu na Jugoslovenski klub u Čikagu. Umesto na sudu, završio je u Irskoj.

U tekstu o Kavajinoj smrti 2008. godine Njujork tajms navodi da je on menjao svoje verzije događaja u vezi sa otmicom koju je izveo. Njegov prvi zahtev jeste bio da se oslobodi Kajević, te da oni idu u Južnu Ameriku ili Južnu Afriku (što je zabeleženo u tekstovima iz vremena otmice), ali je kasnije počeo da tvrdi kako je njegova namera bila da se uputi u sedište Komunističke partije Jugoslavije u Beogradu, te da mu je za ovaj plan Kajević bio potreban jer je poznavao ulice ovog grada. Njujorški list napominje da je detalje o Kavajinom životu teško proveriti i da su oni često zamagljeni njegovim hvalisanjem. „Klasična balkanska bajka, mnogo drame, malo istine“, navodi ovaj američki medij reči portparola CIA Pola Đimiljana. A upravo tim rečima – velika priča i nimalo istine – mogle bi se okarakterisati i tvrdnje nekih naših medija da je Nikola Kavaja izveo prvu otmicu aviona u istoriji SAD.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA