19.12.2023.Džes je zarobljena na misterioznom brodu dok njeni prijatelji jedan po jedan umiru. Pokušava da pobegne sa broda, ali uzalud. Svako jutro se budi na istom mestu i ponovo proživljava iste događaje. U jednom trenutku shvata da je upala u vremensku petlju iz koje ne može da izađe, a njeni napori da to učini podsećaju na Sizifovo bezuspešno guranje kamena uzbrdo. Ovo je radnja samo jednog od mnogih filmova snimljenih o takozvanom Bermudskom trouglu.
Taj pomorski prostor koji se okvirno proteže od atlantske obale Floride do Bermuda i ostrva poznatih kao Veliki Antili, neretko se naziva i „Đavolji trougao“, a u pitanju je bitna tranzitna tačka za brodove i avione koji putuju sa američkog kontinenta u Evropu. Na portalu Nacionalne geografije na srpskom jeziku o njemu se govori kao o jednom od „najmisterioznijih mesta na planeti“, u kome brodovi i avioni iznenada gube signal i potom nestaju bez traga. Ali kako je Bermudski trougao stekao svoju ozloglašenu reputaciju?
Prva „čudnovata“ dešavanja i nestanci brodova na ovom prostoru zabeleženi su još pre 20. veka. Ipak, mit je postao naročito rasprostranjen nakon 1945. godine, kada je flota američke mornarice od pet aviona sa ukupno 14 članova posade poletela preko Atlantika, ali se nikada nije vratila u bazu. U proteklih gotovo osamdeset godina pojavio se čitav niz raznih spekulacija i „objašnjenja“ vezanih za ove nestanke – od uvek prisutnih vanzemaljaca, rascepa u vremenu i prostoru i nakupljene energije drevnih antičkih civilizacija, do talasa visine od preko 30 metara i podvodnih eksplozija gasova metana.
O mnogim spekulacijama koje se tiču Bermudskog trougla, s vremena na vreme, izveštavaju i domaći mediji. Više medija pisalo je o tome da u ovoj oblasti godišnje, u proseku, nestanu četiri aviona i 20 brodova. Ipak, to je izuzetno preuveličana procena, s obzirom na to da je u Bermudskom trouglu, sveukupno, do sada nestalo oko 50 brodova i 20 aviona.
Ukoliko ste ljubitelj ekstremnih putovanja i razmišljate o krstarenju brodom koje bi zadovoljilo vaše apetite, tzv. „Đavolji trougao“ možda nije najatraktivnija opcija za vas. Izazovnija putovanja imali biste, recimo, ploveći po ozloglašenom Severnom Atlantiku ili Južnom kineskom moru. Ako uporedimo podatke o broju pomorskih nezgoda na globalnom nivou, postaje sasvim jasno da parče okeana na kom leži Bermudski trougao nije baš toliko zastrašujuće.
U dokumentu pod nazivom „Pregled bezbednosti i mornarenja za 2023. godinu“ nalaze se informacije o „globalnim žarištima gubitaka“ brodova tokom poslednjih deset godina. Područje između Južne Kine, Indokine, Indonezije i Filipina je nesumnjivo na prvom mestu sa ukupno 204 gubitka brodova. Valja spomenuti i region Istočnog Mediterana i Crnog mora, koji je karakterističan po najvećem broju pomorskih incidenata (4.969) tokom protekle decenije.
Samo u 2022. godini zabeležno je ukupno deset gubitaka brodova nosivosti preko 100 bruto registarskih tona na području između Južne Kine, Indokine, Indonezije i Filipina, kao i ukupno sedam gubitaka na Severnom Atlantiku, Baltiku, u okolini Velike Britanije i Irske i u Biskajskom zalivu.
Da su podaci slični i za prvu deceniju 21. veka, možemo videti iz izveštaja Svetske fondacije za prirodu objavljenog 2013. godine, u kom se takođe navodi kako je „Južno kinesko more imalo najveći broj pomorskih nesreća tokom protekle decenije“. Čak je i na zvaničnom veb-sajtu američke Nacionalne okeanske službe istaknuto kako „ne postoje dokazi da se misteriozni nestanci dešavaju češće u Bermudskom trouglu nego u bilo kom drugom području okeana“.
Ako istog dana nestanu dva broda – jedan u Južnom kineskom moru, a drugi u „Bermudskom trouglu“ – koji će nestanak biti ispraćen s više pažnje? Odgovor je sasvim očigledan: prvi brod biće samo deo tihe statistike, dok će drugi momentalno postati deo mita, tj. još jedan „dokaz“ da je famozni trougao ukleto područje.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
