Da li je Veliki prasak bio eksplozija?


Pre oko 13,7 milijardi godina beše – ništa. Ili barem skoro ništa. Univerzum se širio neverovatnom brzinom podstaknut misterioznom energijom koja je prožimala pust i izuzetno hladan prostor. A onda se nešto dogodilo. U pomenutom praznom i hladnom prostoru počeo je da se rađa univerzum kakav danas poznajemo, skučen u sićušnoj tački ispunjenoj energijom, koju fizičari nazivaju singularnost. Kada je ona „eksplodirala“ – energija je počela da se širi, a svemir da se zagreva do neslućenih temperatura. Međutim, da li je zaista došlo do eksplozije?

Iako je početak univerzuma predmet proučavanja u kom je mnogo toga nepoznato, a čovečanstvo se često i dalje oslanja na nagađanja, Veliki prasak je teorija koja je većinom prihvaćena u naučnoj zajednici. Bez obzira na to što mu u samom imenu stoji reč „prasak“ fizičari se slažu oko toga da ni do kakve eksplozije u pravom smislu te reči zapravo nije došlo. Ispravnije bi bilo reći da je došlo do transformacije energije prikupljene u singularnosti u materiju koja će činiti univerzum.

Nakon Velikog praska univerzum počinje da se širi brzinom većom od brzine svetlosti i popunjava česticama koji će kasnije postati zvezde, galaksije i drugi delovi svemira koji su nam danas poznati. Ceo prostor je bio izuzetno topao (temperatura je iznosila oko 5,5 milijardi celzijusa), ali se širenjem kosmosa postepeno hladio. Ovo hlađenje u početku je bilo izuzetno brzo, s obzirom na to da se univerzum tokom Velikog praska jako brzo proširio, ali kako je univerzum počeo da se širi sporije – tako se i hlađenje usporavalo.

Brzo hlađenje omogućilo je da se formiraju protoni i neutroni, koji su se ubrzo spojili u jezgro atoma, uglavnom vodonika i helijuma. Tek stotinama hiljada godina kasnije elektroni su se spojili sa jezgrima atoma i omogućili nastanak kompletnih atoma. A tek nakon milijardu godina od Velikog praska sila gravitacije približava ove atome i stvaraju se oblaci gasa koji potom formiraju galaksije ispunjene zvezdama. Konačno, druge zvezde, sateliti, planete, pa i naša planeta Zemlja, nastaju od elemenata koji se oslobađaju iz eksplozija velikih zvezda.

No, vratimo se na naše pitanje. Veliki prasak definitivno ne možemo okarakterisati kao eksploziju kakva je, recimo, eksplozija bombe. Ali zašto ga onda nazivamo praskom? Krivac za ovu zavrzlamu je britanski matematičar i astronom ser Fred Hojl. Hojl je bio pobornik drugačije teorije o nastanku univerzuma – one po imenu teorija stabilnog stanja. Ona je takođe podrazumevala da se univerzum neprekidno širi, ali, prema njoj, nije postojao njegov definitivan početak kao u slučaju Velikog praska.

Iako se tokom svog života opirao da prihvati teoriju o Velikom prasku, Hojl će, osim po svojim drugim dostignućima, ostati upamćen i po tome što je ovoj teoriji dao ime tokom jedne od svojih lekcija o astronomiji na radiju, pedesetih godina prošlog veka. Premda je uvreženo mišljenje da je Hojl pokušao da ismeje teoriju o Velikom prasku dajući joj takvo ime, on sam odbacuje takve navode. „Reči su kao harpuni, jednom kada uđu, veoma ih je teško izvući“, rekao je ovaj naučnik komentarišući sopstveno „kumovanje“ teoriji kojoj se protivio.

Ivan Subotić i Tijana Femić Bumbić, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA