Da li je car Dušan poslao papine izaslanike u „tres vulves matres”?

Papski izaslanici koji su stali pred naočitog srpskog cara Dušana nisu očekivali da će od njega dobiti jedan „sočan” srpski doček, i to baš onaj koji uključuje „materinu”, i to baš preveden na jezik koji razumeju – latinski.

Barem su tako godinama navodili pojedini mediji i portali: da je srpski car Dušan Silni 1354. godine poslao papine izaslanike u „u tri pi*ke materine“ (tres vulves matres), ili samo u jednu „pi*ku materinu“, zavisi od izvora. Važno je napomenuti da je izraz koji mediji navode (tres vulves matres) na latinskom gramatički neispravan (trebalo bi matris umesto matres), pa ako je Dušan i opsovao papske izaslanike – uradio je to na lošem latinskom.

Uzimajući u obzir da se u većini medija i portala koji su preneli ovu priču nalazi ista anegdota o ovom događaju (gotovo istovetne rečenice) potrudili smo da nađemo primarni izvor i da proverimo da li se u njemu uopšte nalazi ova anegdota.

Kratak odgovor je: ne.

A dug odgovor sledi.

U biografiji cara Dušana pod nazivom „Stefan Dušan. Kralj i car. 1331-1355”, koju su napisali akademici Sima Ćirković i Božidar Ferjančić 2005. godine, u poglavlju naslovljenom „Savez sa Jovanom Paleologom – turska opasnost – smrt cara Stefana Dušana” dat je opis odnosa Stefana Dušana sa papom Inoćentijem VI: „Papa Inoćentije VI je u rezidenciji Vila nova primio poklisare srpskog cara, koga je pismom od 25. avgusta 1354. godine obavestio da će uskoro poslati svoje legate u Srbiju”. Dalje se objašnjava kako se iz papskog pisma vidi da je car Stefan Dušan bio spreman da prihvati papski primat i katoličku veru, a očekivao je da će ga Inoćentije VI imenovati i blagosloviti za kapetana hrišćanske vojske, koja treba da povede krstaški rat protiv Osmanlija.

Nakon niza rečenica koje su mediji prepisali iz knjige (sa tek neznatnim promenama), u narednom segmentu mediji počinju da – domaštavaju ili da prepisuju domaštano: „Misija Petra Tome nije postigla očekivane rezultate, a u Vatikanu postoji i originalan izveštaj o tom susretu sa papskim legatom koga je car Dušan Silni oterao u ’tres vulves matres’! (u tri pi*ke materine!)”

U knjizi, na tom mestu, stoji opis susreta bez ikakvih psovki: „Ipak je s njim otvoreno razgovarao i tom prilikom papski legat je izneo cilj svoje misije”. Zatim se navodi i kako je Mezijer zabeležio da je bilo još nekih neprijatnosti pri poseti Tome

Na primer, Toma je imao običaj da drži službu svaki dan (za šta je Dušan podanike u svojoj zemlji kažnjavao oslepljenjem). Trista Nemaca je navodno prisustvovalo Tominoj službi, a kada je Dušan hteo da ih kazni, oni su naveli da se više plaše boga nego cara, te da su spremni da izgube i oči. Naposletku, suočen s takvim stavom „srpski car je ublažio i svoj odbojan stav prema Petru Tomi, koga je primio s velikim počastima.” Na kraju se navodi i da je poznato da Tomina misija nije postigla željene rezultate – Dušan nije preveo svoju zemlju u katoličanstvo, prvenstveno zbog spoljnih razloga, jer je prestao rat Srbije i Ugarske, zbog kog se Dušan i obratio tadašnjem papi.

Otišli smo zatim i jedan korak dalje, pa pokušali da pronađemo pomenuti izveštaj Filipa Mezijera o Tominoj poseti. Utvrdili smo da je autor Miloš Stanić već istraživao ovu Mezijerovu knjigu na svom blogu „Životne priče i monasi Šaolina“ u tekstu „Da li je car Dušan oterao papu u tri lepe?“. Stanić pojašnjava da na 14. stranici biografije emisala Petra Tome, autora Filipa Mezijera, stoji izveštaj o ovom događaju i poseti Petra Tome caru Dušanu. „Pominje se da su bili u poseti kod cara Stefana (Dušana), carice Jelene, sina Uroša, patrijarha Srbije Joanikija i brojne vlastele i barona Srbije i Raške”, piše Stanić. „O tom događaju sve uredno piše u knjizi, tu je čak i papsko pismo upućeno carici Jeleni i sinu Urošu, ali nema pomena o psovci.”

Pokušali smo i da utvrdimo koja se zabeležena psovka smatra najstarijom na našem jeziku. Pronašli smo da u svojoj knjizi „Bludna psovka“ fra Ignacije Gavran navodi da se najstarijom zabeleženom psovkom na ovim prostorima smatra ona iz dela „Dundo Maroje“ Marina Držića iz 16. veka. Franko Padovan u svom radu „Komunikacijska obilježja psovke u hrvatskome jeziku“ pominje primer iz drugog čina četvrtog prizora Držićeve komedije „Mande“, gde se javlja rečenica „dera t’ pas mater!“. Tu Gavran, prema objašnjenju Slobodana Prosperova Novaka, cenzuriše orginal ― „Jeba t’ pas mater!“.

I naš lingvista Nedeljko Bogdanović, koji se bavio psovkama u srpskom jeziku, spomenuo nam je Dunda Maroja u ovom kontekstu, ali kaže da nije upoznat s tim koja je najstarija zabeležena psovka u Srbiji. „U bugarštici Marko Kraljević i brat mu Andrijaš ima jedno mesto gde se kaže kako su se braća sapsovala“, navodi Bogdanović, uz komentar da je možda reč o svađi, a ne o psovanju. Međutim – glagol psovati sam po sebi nije psovka, navodi Bogdanović.

Zanimljivo je napomenuti i da se u samom Dušanovom zakoniku čak tri člana odnose na kazne za psovanje, a po njemu bi neko „dugog jezika” bio kažnjen sa 100 perpera: Vlastelin koji opsuje i osramoti vlasteličića, da plati sto perpera, i vlastelićić, ako opsuje vlastelina, da plati sto perpera i da se bije štapovima. I ako vlastelin, ili vlasteličić, opsuje sebra, da plati sto perpera; ako li sebar opsuje vlastelina, ili vlasteličića, da plati sto perpera i da se osmudi. Ko opsuje episkopa, ili kaluđera, ili popa, da plati sto perpera. Ko se nađe da je ubio episkopa, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač