Kada bismo planetu Zemlju smanjili na veličinu kugle za bilijar, ona ne bi bila savršeno loptasta – ali bi bila glatkija od te kugle. Sva udubljenja i uzvišenja, od Marijanskog rova do Mont Everesta, teško bismo mogli da osetimo pod prstima jer su u poređenju s ukupnim obimom Zemlje zanemarljiva. „Brdašce“ na bilijarskoj kugli visine desetog dela milimetra mogao bi da detektuje samo neko delikatan poput Princeze na zrnu graška.
Kada govorimo o vrhovima, neupitno je da je Mont Everest najviši. Međutim, znači li to da je Mont Everest tačka naše planete koja je najbliža svemiru? I da li su Himalaji najviša planina na Zemlji? Odgovor na prvo pitanje je definitivno ne, dok oko drugog ne postoji potpuni konsenzus.
Himalajski planinski masiv proteže se kroz čak pet država: Pakistan, Indiju, Butan, Kinu i Nepal, u kom se nalazi i najviši vrh planete Zemlje – Mont Everest. Sajt Himalajan piše da su najnovije merenje visine Mont Everesta Nepal i Kina sprovodili zajedno, kako bi izbegli nepodudaranje rezultata u zasebnim merenjima, što se ranije dešavalo. Najnovije udruženo merenje pokazuje da je Mont Everest visok 8.848,86 metara, što je za gotovo metar više u odnosu na prethodno merenje koje su sproveli Kinezi (8.848 metara).
Ako pogledamo zvaničnu visinu drugog vrha sveta, K2 na planini Karakorum u Pakistanu, vidimo da ona iznosi 8.611 metara, odnosno oko 200 metara manje od Mont Everesta. Zašto se onda titula Himalaja kao najviše planine na svetu dovodi u pitanje?
Nesuglasice nastaju kada se u obzir uzmu različiti parametri za merenje visine planina. Visine planinskih vrhova mogu se meriti na osnovu udaljenosti vrha od nivoa mora, udaljenosti vrha od baze, odnosno podnožja planine, ili udaljenosti vrha od Zemljinog centra. Visina Mont Everesta od 8.848,86 metara je predstavljena u odnosu na nivo mora. Ako računamo na taj način, on zaista jeste najviša tačka na Zemlji.
Međutim, šta ako bismo visinu planina merili na osnovu udaljenosti vrha od baze? Da li bi Himalaji i tada slovili za najvišu planinu na Zemlji? Odgovor je ne. U tom slučaju bi planina, odnosno neaktivni vulkan, Mauna Kea na Havajima sa 4.205 metara (od nivoa mora) „porasla“ na 10.211 metara (od njene baze). Baza ove planine leži duboko ispod nivoa Pacifika, pa je ona najviša planina na Zemlji ukoliko visinu računamo na ovaj način.
Ipak, profesor Martin Prajs iz Centra za planinske studije u Škotskoj u intervjuu za portal Lajv sajens navodi da je bolja praksa računati visine planinskih vrhova u odnosu na nivo mora, radi konzistentnosti i ujednačenosti. Nivo mora svakako nije isti u svim delovima sveta, ali se zato koristi prosečna vrednost, objašnjava Prajs. On je takođe prokomentarisao i visinu Mauna Kee, te premisu da je ovo zapravo najviša planina na svetu. „Sve zavisi od perspektive. Da ne postoje okeani, ne bi bilo debate! Mogli bismo povući paralele i sa najvišim planinama na drugim nebeskim telima u našem Sunčevom sistemu, koja nemaju okeane“, kaže Prajs.
Ukoliko bismo merili visinu vrhova u odnosu Zemljin centar, najviša planina bila bi još jedan neaktivni vulkan – Čimborazo u Ekvadoru. Njen vrh se nalazi na 6.310 metara od nivoa mora. Čimborazo se nalazi gotovo tačno na Zemljinom Ekvatoru, gde je ona najispupčenija. Zbog toga je vrh ove planine zapravo najudaljenija tačka na Zemlji u odnosu na njen centar, a samim tim i tačka naše planete koja je najbliža svemiru.
Mont Everest se i dalje najčešće smatra najvišim vrhom na Zemlji, ali kako vidimo, promena perspektive merenja donosi i promenu u rangiranju. Dakle, ukoliko bi vas neko upitao „koja vrh je najviši na planeti Zemlji“, najispravniji odgovor zapravo bi zahtevao još jedno pitanje – „najviši u odnosu na koju tačku?“.
Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač