Da li pesticidi izazivaju autizam?


U savremenoj medicini postoje izvesna zdravstvena stanja za koje stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da tvrde šta ih tačno uzrokuje. Jedno od tih stanja jeste i autizam. On se definiše kao „deficit u sposobnosti da se započne i održi recipročna društvena interakcija i društvena komunikacija“, a karakterišu ga i „niz ograničenih, ponavljajućih i nefleksibilnih obrazaca ponašanja, interesovanja ili aktivnosti koji su očigledno netipični ili preterani za pojedinca“. Prve naznake autizma uglavnom se javljaju u periodu ranog detinjstva.

Usled nedostatka dovoljno jasnih i preciznih odgovora na pitanje šta to izaziva razvoj ovog stanja, otvoren je prostor podložan nagađanjima, spekulacijama i manipulisanju činjenicama. Zbog toga se na društvenim mrežama ali i pojedinim portalima dosta spekulisalo o tome kako autizam mogu izazvati, recimo, MMR i  kovid vakcine. Takođe, pisalo se i o vezi između razvoja autizma i izloženosti pesticidima, a nas je interesovalo koliko je ta „veza“ zaista naučno utemeljena.

U istraživanju iz 2012. godine koje govori o potencijalnim mehanizmima koji povezuju pesticide i autizam, navedeno je kako su određena ispitivanja ukazala da rizik od pojave autizma zavisi i od spoljašnjih faktora. Naime, autori studije su obrazložili kako određeni insekticidi kod ljudi izazivaju mitohondrijsku disfunkciju. Ova disfunkcija ima tri glavne posledice, među kojima su smanjena proizvodnja adenozin trifosfata, povećana proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika i indukcija apoptoze. Prema rečima naučnika, sve navedene biohemijske promene su karakteristične i za dijagnozu autizma, odnosno mogu nastati usled izloženosti organofosfatnim, organohlornimkarbamatnim pesticidima.

Određen broj studija o ovoj temi usredsređen je na uticaj toksičnih pesticida prvenstveno u periodu gestacije, odnosno tokom trudnoće, te sugerišu povećanu učestalost poremećaja autističnog spektra kod potomstva usled izloženosti pesticidima kao što su (pored već pomenutih) i hlorpirifos, diazinon, permetrin, avermektin i drugi. Kad je reč o pesticidima i reproduktivnom zdravlju, Centar za prevenciju bolesti (CDC) na svom veb-sajtu ističe kako „nije poznato koji nivoi izloženosti pesticidima su bezbedni za trudnoću i dojenje“, ali istovremeno dodaje napomenu trudnicama i dojiljama da pokušaju da izbegnu izloženost ovim hemikalijama.

U nešto novijem istraživanju čija je tema uticaj pesticida na poremećaje spektra autizma, ali sa fokusom na crevnu floru, autori navode kako su pojedine skorašnje analize pokazale da razvoj autizma može biti povezan i sa disbiozom mikrobiote creva, što potvrđuju i druga istraživanja. Odnosno, disbioza crevne mikrobiote stimuliše bakterijsku signalizaciju do mozga čime narušava centralni nervni sistem. A upravo izloženost pesticidima tokom rane faze života može doprineti razvoju pomenute disbioze mikrobiote creva.

Ipak, veći broj navedenih istraživanja na kraju naglašava ili sugeriše isti zaključak – autizam ne može biti izazvan isključivo usled izlaganja pesticidima, odnosno, oni se ne mogu posmatrati kao glavni i jedini uzrok razvoja ovog zdravstvenog poremećaja kod dece. Međutim, postoje indicije da uz genetički faktor, ali i druge spoljašnje faktore, toksičnost pojedinih pesticida može jednim delom negativno uticati na mentalni i/ili fizički razvoj fetusa ili deteta. Treba uzeti u obzir i da na sve veći broj dijagnostikovanih slučajeva autizma kod dece mogu uticati i drugi činioci kao što su promene u dijagnostičkim praksama, svesti lekara ali i roditelja dece. Kako bi se još preciznije utvrdilo postojanje veze između pesticida i autizma, svakako se sugerišu dalja istraživanja u ovoj oblasti.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA