Može li 5G tehnologija da ošteti naš DNK i naše ćelije?

Da li ste znali da je prva električna svetiljka upaljena u Beogradu, ispred nekadašnje kafane „Kod Skupštine”, još u leto 1880. godine? Kako prenosi nedeljnik Vreme, tom prilikom je većina gostiju koji su prisustvovali ovom događaju nosila tzv. „zagaravljene” naočare jer su verovali da se od intenzivne električne svetlosti može oslepeti. Od tog trenutka je prošlo gotovo vek i po, te ova tvrdnja danas deluje potpuno apsurdno. S druge strane, ovakva istorijska svedočanstva nam pružaju uvid u to kako je strah od novog i nepoznatog često prevazilazio racionalna objašnjenja i u prošlosti.

Kada se vratimo u naše doba, primetićemo da je strah od pojedinih inovacija i dalje prisutan, samo je fokus tog straha pomeren. Od struje možda ne možemo izgubiti vid, ali da li smo bezbedni od elektromagnetnih talasa koje emituju predajnici 5G mreže?

Još od začetka ideje o 5G mreži, a zatim i tokom njenog razvoja, spekulisalo se o mogućim negativnim posledicama koje može imati na zdravlje ljudi. Na pojedinim portalima tokom poslednjih nekoliko godina mogle su se pronaći vesti o tome kako 5G mreža uzrokuje kancer, korona virus, izaziva neurološka oštećenja kod dece, ali i da služi kao metod za nedopušteno lociranje građana. Uverenja poput navedenih uglavnom proizilaze iz pseudonauke, a da bismo ih bolje razumeli, neophodno je da se zaista upoznamo sa načinima funkcionisanja 5G mreže.

Potrebno je da elektromagnetne talase najpre kategorizujemo. Konkretno, delimo ih na jonizujuća i nejonizujuća zračenja. Jonizujući zraci mogu da promene molekule unutar ćelija našeg tela i mogu u određenim uslovima izazvati rak ili dovesti do oštećenja kože ili tkiva. S druge strane, elektromagnetni talasi koje emituje 5G mreža pripadaju grupi nejonizujućih zraka, koji nemaju dovoljno energije da joniziraju ćelije, pa samim tim ne mogu da oštete DNK i izazovu smrt ćelije.

Ipak, ukoliko telo apsorbuje ovo zračenje u dovoljno velikim količinama, ono može proizvesti toplotu, koja zatim potencijalno dovodi i do oštećenja telesnog tkiva. Na primer, ovo zagrevanje možemo uočiti u mikrotalasnom zračenju koje u kratkom roku povećava temperaturu hrane u mikrotalasnoj pećnici. Međutim, kako je za Bi-Bi-Si  rekao profesor Rodni Kroft, koji je savetnik Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja, toplotni efekti koje 5G mreža može da izazove nisu opasni. „Maksimalni nivo radio frekvencije kojem bi neko u zajednici mogao biti izložen usled 5G (ili bilo kojeg drugog signala u opštim područjima zajednice) toliko je mali da do danas nije primećen porast temperature”, rekao je Kroft.

U slučaju Srbije, primenjuje se Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, dok je u okviru Evropske unije uspostavljen jedinstveni pravni okvir koji, između ostalog, obuhvata i preporuke Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućih zračenja (ICNIRP). Ukoliko su 5G uređaji podešeni u skladu sa regulativom, elektromagnetno zračenje je isuviše slabo da bi izazvalo zagrevanje ili oštećenja usled povećanja temperature.

Treba spomenuti da je posebnu pažnju privukla i vest kako ptice navodno stradaju prilikom leta iznad 5G antena, što se vrlo brzo ispostavilo kao neistina. Tragač je takođe analizirao ove dezinformacije, a o tome su pisali i istraživači u Italiji u studiji pod nazivom „5G tehnologija: Koji su rizici iz zdravstvene perspektive?”. Naime, autori su objasnili da kada posmatramo nivoe zračenja koje emituju 5G radio bazne stanice, a koji se kreću u opsegu od 100 do 200 vati maksimalne snage, „lako možemo zaključiti da su nivoi snage na kojima rade 5G radio bazne stanice nekoliko redova veličine ispod onih koji mogu da proizvedu bilo kakav toplotni efekat na pticu koja leti u blizini bazne stanice”.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač