24.02.2024.Ako vas je neko nekada uplašio bizarnom računicom da godišnje, dok spavate, progutate prosečno osam paukova, treba da znate da to nije istina. Ovde nije reč o „običnoj“ lažnoj vesti, već o jednoj koja je tendenciozno kreirana kako bi se proverilo koliko su ljudi spremni da zdravo za gotovo prihvate informacije koje nađu na internetu.
„Autorka je izmišljenu statistiku o paukovima navela kao neobičan primer, samo da bi videla koliko će se brzo raširiti inernetom”, navodi enciklopedija Britanika u tekstu „Da li zaista gutamo pauke u snu?”
Detaljniju priču o nastanku ovog mita donosi Snoups. Navodi se da je u članku medija „PC Professional” iz 1993. kolumnistkinja Lisa Birgit Holst pisala o sveprisutnim „listama činjenica“ koje su kružile putem e-pošte, a koje su lakoverni čitaoci lako prihvatali kao istinite.
„Da bi demonstrirala svoju tezu”, navodi Snoups, „Holst je ponudila sopstvenu izmišljenu listu jednako smešnih ’činjenica’, među kojima je bila i statistika koja kaže da prosečna osoba proguta osam paukova godišnje”. Ona je ovu navodnu činjenicu pripisala knjizi o insektima iz 1954, gde se – očekivano – takav podatak uopšte ne može naći.
I tako je ironično ova lažna „činjenica” postala „fan fekt” koji se do dan-danas pominje u spiskovima neobičnih činjenica. Međutim, priča o nastanku ovog mita se tu ne završava, već dobija još jedan zaplet.
U povezanom tekstu Snoupsa objašnjava se da je sámo ime novinarke Lisa Birgit Holst u stvari anagram „tHis is a Big troLl”, u prevodu „ovo je veliki trol”, što ukazuje da ni ona sama nije stvarna. I pošto nije pronađena ni navedena novinarka, pa ni navodni magazin za koji je napisala tekst, pravi izvor ovog mita ostaje i dalje nepoznat.
A kada je u pitanju priča da gutamo paukove dok spavamo, stručnjaci su tokom godina za različite medije objasnili zašto ovo nije moguće.
„Da bi osoba koja spava progutala čak i jednog živog pauka to bi moralo da uključi toliko malo verovatnih okolnosti da iz praktičnih razloga možemo isključiti tu mogućnost. Takav slučaj nije zvanično zabeležen nigde u naučnoj ili medicinskoj literaturi”, navodi se na sajtu muzeja Burk.
Neki ljudi ipak veruju da im pauci jesu ušli u usta i izazvali određeni problem. Vašington post objašnjava da je ideja da bi pauk mogao da se približi čoveku koji spava i hrče u suprotnosti sa ponašanjem paukova. Flojd Šokli, entomolog i upravnik kolekcija u muzeju Smitsonijan objašnjava za ovaj medij da „imate veće šanse da osvojite na lutriji nego da vam pauk padne u usta dok spavate“ i dodaje sledeće: „pauci udišu kiseonik i vaša usta bi ih odbijala, jer bi im ona izgledala kao topla, vlažna pećina koja je uglavnom ispunjena ugljen-dioksidom i vodenom parom.“
Šokli je za medij Verifaj dodao i da, kao naučnik, apsolutno ne može isključiti mogućnost da pauk padne sa plafona baš u trenutku dok vi zevate ili nešto slično, ali broj preduslova koji bi se morali desiti da bi se to odigralo je astronomski mali: „Dakle, to bi bila takva retkost, i sigurno bi bila objavljena, da se ikada zaista dogodilo.“
I Bi-Bi-Si u svom tekstu navodi da se stručnjaci slažu da bi se većina ljudi probudila da im se pauk nađe ne samo u ustima, već i na licu. „Znali biste za to mnogo pre nego što vas ugrize“, reči su dr Vilkinsona sa odseka za zoologiju univerziteta Kembridž.
Bi-Bi-Si navodi i da se dr Džef Oksford, počasni sekretar Britanskog arahnološkog društva, složio da je priča o gutanju osam pauka godišnje dok spavaju – mit: „Ako neko spava, on udiše i izdiše vruć vazduh. Zašto bi pauk onda tu ušao? Oni to jednostavno ne rade“.
Sajt „Kako stvari funkcionišu” objašnjava apsurdnost uslova koji treba da se „poklope” da biste uspeli da progutate jednog pauka:
Čak se i jedan naučni rad o lažnim verovanjima bavio ovom temom, s fokusom na kognitivne procese zbog kojih prihvatamo lažne informacije kao istinite. Ako je neku informaciju lako mentalno obraditi – skloni smo tome da poverujemo da je tačna. Budući da bi bilo previše opterećujuće ako bismo pažljivo upoređivali sve dolazne informacije sa već usvojenim znanjem, ne zahtevamo savršeno podudaranje i često prihvatamo informacije kao „dovoljno dobre“.
Ali ako i dalje verujete da gutamo paukove dok spavamo, pokušajte da godinu dana spavate sa otvorenim ustima i možda i ulovite nekog pauka. Možda time postanete prvi ovakav (zabeležen) slučaj i dobijete neočekivanu slavu.
Marija Zemunović, FakeNews Tragač
