05.03.2024.Gotovo svaki veliki tehnološki iskorak ili nova naprava izazove određenu dozu skepticizma. Takav „tretman“ prošli su radio, televizija i internet. Sada se to dešava 5G mreži. Istovremeno se u javnosti nabrajaju njene prednosti, ali i iznose tvrdnje da je ova mreža opasna po zdravlje i životnu sredinu. Međutim, šta je zaista tačno i da li je strah od ove mreže opravdan?
Prvo, treba znati da je 5G novi standard tehnologije u mobilnoj mreži. Razlikuje se od prethodne četiri generacije po tome što ima veći domet i brzinu protoka, a za njeno funkcionisanje neophodno je „gušće“ postavljanje adekvatnih antena na određenom području. 5G sistem omogućava i međusobnu (bržu) povezanost mnogo više uređaja, a njeni radio-talasi drugačije su frekvencije u odnosu na prethodne generacije, koje uglavnom funkcionišu u opsezima ispod 6 GHz. 5G tehnologija ima znatno širi opseg, koji može višestruko da premaši 6 GHz.
Neki vide problem upravo u toj frekvenciji. Postoje teorije da je ona opasna po zdravlje ljudi, da može da izazove različita oboljenja i da šteti i biljnom i životinjskom svetu. Razliku između štetnih i neškodljivih zračenja objasnio je dr Aleksandar Nešković, redovni profesor sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, u intervjuu koji je dao Radiju Slobodna Evropa. On je objasnio da se radio-talasi 5G mreže ne razlikuju od onih koji emituju brojni kućni aparati koji nas okružuju, poput mikrotalasnih pećnica.
„One koriste radio-talase da bi opravdale svoju osnovnu funkciju, a to je da skuvaju hranu. One rade na oko 12,4 GHz i to je bukvalno identičan opseg u kome rade i Wi-Fi uređaji, dakle vajerles lanovi za bežični pristup, kojih danas imamo masovno“, rekao je tad dr Nešković.
Što se tiče uticaja na organizam, najčešće se pominju negativni efekti na mozak, plodnost i povećanih šansi za pobačaj i razvoj autizma. Ipak, do danas nijedno naučno istraživanje ne podržava bilo koju od ovih tvrdnji. Svetska zdravstvena orgnizacija je u svom izveštaju o 5G mreži zaključila da frekvencije koje 5G koristi nemaju nikakav negativan uticaj na ljude. SZO je u svom izveštaju istakla i da ova mreža poštuje smernice Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP), koja takođe ima svoju objavu o rizicima od 5G mreže. U njoj se navodi da se frekvencijski opsezi od 100 Mhz do 300Ghz, odnosno radiofrekventna elektromagnetna polja unutar kojih će funkcionisati i 5G, nemaju gotovo nikakav efekat na zdravlje čoveka.
Osim prenosa radio-talasa, neke teorije zagovaraju to da se 5G mrežom može prenositi i više od samih talasa. Za vreme pandemije koronavirusa, pojavile su se spekulacije o tome da 5G mreža narušava naš imuni sistem, te da se u njenom prisustvu lakše oboleva i lakše nastaju teže posledice zaraze, dok su drugi tvrdili da se sam virus može preneti radio-talasima. Više naučnika i istraživača su u medijima objasnili kako su ovakve teorije netačne i da nemaju naučno uporište, ocenivši ih kao „najgori tip lažnih vesti“. Američka nacionalna medicinska biblioteka objavila je rad troje naučnika koji su istraživali „upotrebu podataka, pogrešno rukovanje osnovnim principima analize i slabo uvažavanje uzročne složenosti“ u teorijama zavere o povezanost Kovida 19 i 5G mreže i zaključili da su one „stvarna i neposredna pretnja javnom razumevanju i poverenju u medicinsku nauku i politiku“.
Strategiju razvoja mreže nove generacije do 2023. godine Vlada Srbije usvojila je još 2018, ali je njena implementacija pomerana više puta i ni danas nije završena. Sajt francuske kompanije nPerf, koja se bavi analizom i razvojem mobilne mreže u svetu, pokazuje da u Srbiji još nema aktivnih 5G stanica. Međutim, krajem 2023. godine mediji su preneli najave iz telekomunikacionih kompanija i Ministarstva telekomunikacija i informisanja da se dostupnost ove mreže u Srbiji može očekivati tokom 2024. godine.
Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač
