Da li ljudi koriste samo 10% mozga?

Ukoliko verujete u „mit o 10%“, niste sami. Ova daleko rasprostranjena teorija zasnovana je na ideji da ljudi koriste samo 10% svoje ukupne mentalne sposobnosti. Njeni koreni sežu duboko, a pominjala se još u prošlom veku, 1936. godine, u knjizi Dejla Karnegija „Kako steći prijatelje i uticati na ljude“. „Profesor Vilijam Džejms sa Harvarda je govorio da prosečna osoba dostigne samo 10 posto svoje latente mentalne sposobnosti“, navodi se u knjizi.

Kao još jedan zagovornik ovog mita pominje se i osoba za koju bi se najmanje verovalo da koristi 10% svog mozga – Albert Ajnštajn. On je navodno izjavio kako „koristi samo 10% svojih moždanih sposobnosti“, ali ne postoji bilo kakav dokaz da je on to zaista izjavio.

Bilo kako bilo, ova teza definitivno ne stoji. Argumente protiv nje izneli su mnogi psiholozi i istraživači iz različitih država. Britansko psihološko društvo (BPS) objavilo je tekst o ovom mitu u kojem poriče njegovu istinitost. S druge strane sveta, Mega Arora sa Univerziteta u Delhiju takođe osporava ovo verovanje, a napisala je i publikaciju u kojoj preispituje njegovu istoriju i poreklo. Ona takođe navodi da se ovaj mit pripisuje Ajnštajnu, ali ako nju pitate – teza je najizglednije potekla iz gorenavedene knjige Dejla Karnegija.

Ovu temu pokrili su i mediji. BBC je 2012. objavio članak u kom mnogi naučnici govore protiv ovog mita. U njemu se čak analizira i pretpostavka da, kada govorimo o 10%, zapravo govorimo samo o broju moždanih ćelija. Međutim, naučnici se ni sa time ne slažu. Mit o 10% analizirao je i poznati portal za utvrđivanje činjenica Snopes.com i ocenio ovu teoriju kao neistinitu.

A šta je ono što je tačno? Naučnici se slažu da su nervna ćelija i sam mozak veoma „skup“ organ u pogledu uloženog truda. Centar za edukativna istraživanja i inovacije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svojoj publikaciji o mitovima iz domena neurohirurgije tvrdi da 20% utroška čovekove energije koristi mozak, a doprinosi težini čoveka sa samo 2%. U ovoj razlici ogleda se deo njegove važnosti. Ne može se očekivati da tako važan i zahtevan organ radi daleko ispod mogućeg kapaciteta. Da je zaista toliko pun neiskorišćenog potencijala, evolucija mozga bila bi drugačija od one čijim ishodima svedočimo.

Na kraju, zbog čega je ovaj mit toliko ukorenjen u društvu i zbog čega je toliko popularan? Deo odgovora verovatno leži u lepoti maštanja o neostvarenim mogućnostima koje se kriju u nama.

Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač