Da li postoji kôd koji ukazuje na GMO hranu?


Kad sam bila dete, mama bi iz prodavnice često donosila pune kese voća – uglavnom jabuka, banana ili pomorandži – a ja sam se uvek najviše radovala šarenim nalepnicama sa istih tih voćki. Njih bih krišom skidala (neretko lepila na čelo), dok voće ne bih ni pomirisala. Nikad mi ne bi palo na pamet da će jedna tako neobjašnjivo interesantna i bezazlena stvarčica poslužiti za medijsku manipulaciju. Ruku na srce, tad sigurno nisam znala šta uopšte znači medijska manipulacija.

„OVO MORATE ZNATI O VOĆU I POVRĆU KOJE KUPUJETE! Ako počinje brojem 8 onda je najopasnije“, piše portal Glas javnosti sredinom marta na temu PLU kodova koji se nalaze na nalepnicama različitog voća i povrća. Ipak, o ovoj temi oni ne izveštavaju prvi put niti su jedini koji to čine. Mnogi mediji u Srbiji i regionu su prethodnih godina preneli dezinformaciju o postojanju univerzalnog sistema kodova uz pomoć kog se klasifikuju proizvodi različitog porekla i uzgoja, ali koji prvenstveno „odaju tajnu“ da li je neki plod genetski modifikovan. Tako je ova dezinformacija prerasla u mit.

Pre svega, tzv. PLU (engl. Price Look Up) kodovi u upotrebi su još od 1990. godine, a osmišljeni su sa ciljem jednostavnije, preciznije i brže kontrole inventara i zaliha artikala. Kako se navodi na zvaničnom veb-sajtu Međunarodne federacije za standarde proizvodnje (IFPS), „PLU kodovi od 4 i 5 cifara za proizvode se nasumično dodeljuju u okviru niza brojeva unutar serije 3000, 4000, 83000 i 84000“. Ujedno, napomenuto je kako se radi o sistemu kodiranja koji je dobrovoljan, odnosno nije obavezan, ali ga se danas bez obzira na to pridržavaju mnogi svetski proizvođači. IFPS u okviru svog sajta takođe pruža mogućnost pretraživanja ovih kodova.

Kada je reč o genetski modifikovanim plodovima, treba istaći da su oni strogo regulisani u Evropskoj uniji ali i u zemljama Zapadnog Balkana.

FakeNews Tragač je još u novembru 2022. godine objavio analizu ove teme, a za potrebe tog teksta kontaktirali smo sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Od njih smo dobili informaciju kako genetski modifikovani plodovi u Srbiji „nisu dozvoljeni, pa samim tim ne mogu biti ni obeleženi“, a promet ove vrste artikala zabranjen je Zakonom o genetički modifikovanim organizmima. U članu dva ovog Zakona jasno se navodi kako „nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije“.

S druge strane, iako se u većini spornih tekstova na ovu temu obrazlaže kako se organski proizvodi mogu prepoznati po početnoj oznaci „9“, u slučaju Srbije oni se obeležavaju istoimenom oznakom „organski proizvod“ koji pored toga takođe sadrži nacionalni znak, ali i kôd „ovlašćene kontrolne organizacije koja je izvršila sertifikaciju tog proizvoda“. Kao što je već pomenuto u prvobitnoj analizi, zabrana prometa GMO proizvoda svakako ne isključuje mogućnost njihovog prisustva na tržištu u Srbiji.

Identične navode o postojanju sistema kodova na nalepnicama proveravao je i portal za utvrđivanje činjenica AFP fektček,  u čijoj se analizi takođe zaključuje kako brojevi na nalepnicama voća i povrća ne mogu pokazati da li je proizvod genetski modifikovan. Na ovu sumnju odgovorila je i Međunarodna federacija za standarde proizvodnje – u medijskom saopštenju iz 2015. godine objašnjeno je da, iako je prefiks „8“ ranije bio rezervisan za genetski modifikovane proizvode, on zapravo nikada nije bio korišćen u maloprodaji.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač

Ukratko

23/11/2023

Ne, tetovaža Ane Stanskovski nije trajna

Portali B92, Blic, Kurir, Luftika i Nportal objavili su viralnu priču o influenserki Ani Stanskovski, koja je istetovirala ime svog dečka na čelu. „Mnogi su bili u…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA