09.04.2024.Prevodioci i prevoditeljice knjiga često su nepravedno zapostavljeni i skrajnuti, iako se bez njihovog rada čitavo jedno govorno područje ne bi upoznalo s određenim delima. U pitanju su ljudi koji su najčešće upoznati s čitavim književnim opusom autora koje prevode, do detalja izučavaju njihov stil i pokušavaju da ga prenesu kroz svoj jezik, a često su i u kontaktu sa samim autorima tokom ovog procesa. Ukoliko je to moguće, naravno.
Međutim, šta se dešava kada se ne može utvrditi ko je autor knjige, original je pisan na više jezika, a prevod će ipak, bez obzira na kvalitet, doći do velikog broja ljudi?
U ovim slučajevima može doći do širenja pogrešnih predstava o nekim stvarima, a jedan od dobrih primera za to je Biblija, prva knjiga ikad odštampana. Ona, između ostalog, govori o Adamu i Evi, koji su živeli u raju u potpunoj nevinosti, sve dok ih zmija (đavo) nije nagovorila da pojedu zabranjeno voće sa „drveta spoznaje dobra i zla”.
Verovatno ste mnogo puta čuli ili pročitali da je to zabranjeno voće bila jabuka. Zapravo, u Knjizi postanja, prvom delu Starog zaveta, to se voće ni u jednom trenutku ne specifikuje. Osim toga, iako se jabuke pominju u Svetom pismu (recimo u Pesmi nad pesmama), one se ne pominju u delоvima koji se odnose na Vrt Edem, gde se nalazilo drvo spoznaje dobra i zla.
U srednjem veku i modernom dobu jabuka počinje da simbolizuje prvi greh. Mnogi renesansni umetnici poput Albrehta Direra ili Lukasa Kranača Starijeg prikazivali su Adama i Evu u vrtu sa jabukama, mada njihov savremenik Mikelanđelo u svom remek-delu u Sikstinskoj kapeli stavlja smokve u isti kontekst.
Brojne asocijacije koje danas postoje u zapadnom svetu, a vezane su za zabranjeno voće, potiču od pesme „Izgubljeni raj” koju je napisao Džon Milton 1667. godine. Miltonova pesma, koja ima preko 10.000 stihova, ponovo predstavlja priču o Adamu i Evi, i u njoj voće naziva jabukom.
Verski učenjaci kažu da je povezivanje jabuke sa zabranjenim voćem najverovatnije počelo kada je Biblija u 4. veku prevođena sa hebrejskog na latinski jezik. Naime, latinske reči za „zlo“ i „jabuku“ su vrlo slične. Konkretno, latinska reč za jabuku je mālus, dok je reč za zlo mălum.
Biblija opisuje zabranjeno voće samo kao „peri” (hebr. פְרִי), što je vrlo uopšten izraz za voće na hebrejskom. S druge strane, različita nagađanja upućuju na to da bi u pitanju moglo biti razno voće – od smokava, grožđa i citrona, do maslina, kajsija, banana, nara i grejpfruta. A može biti da se radi i o voću koje više uopšte ne postoji.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
