Da li je Tito zaobilazio Čačak?


Prilikom otvaranja svečane ceremonije „Sve boje slobode“, kojom je 2023. prvi put pokrenut jednogodišnji niz manifestacija u okviru projekta „Nacionalna prestonica kulture“, ministarka Gojković podsetila nas je svojim govorom „da je Čačak grad kulture i umetnosti, mesto dobrih ljudi i vrednih domaćina“ i da je ovaj projekat „prilika da podsetimo javnost Srbije kakav i koliki doprinos su našoj kulturi dala brojna mesta širom naše zemlje, među kojima je Čačak jedno od najplodonosnijih“.

U ovom gradu rođeni su slikarka Nadežda Petrović, pesnik Vladislav Petković Dis, primadona Radmila Bakočević, glumica Sonja Savić, režiser Puriša Đorđević, patrijarh Irinej, a i veliki broj sportista, među kojima se posebno ističu košarkaši Dragan Kićanović, Želimir Željko Obradović i Radmilo Mišović. On je dom i 53 godine starog fikusa, koji se, s dužinom koja premašuje pedeset metara, smatra najvećim u Srbiji, ali i čačanske rodne, jedne od pet sorti šljive koje nose ime po ovom gradu.

Kada je 2018. godine Privredni sud u Čačku proglasio bankrotstvo preduzeća „Sloboda aparati“, od čijih usisivača i danas gluve komšiluci ponekog domaćinstva širom bivše Jugoslavije, ugašen je simbol jedne „moderne, industrijske države“, kojom se maja 1972. godine u svom govoru pred „više hiljada građana Čačka i okolnih mesta“ hvalio predsednik Tito, a čije je odlomke preneo list „Borba“. Dvadeset i jednu godinu ranije, ovaj list piše kako se „čitav grad (Čačak) brzo počeo pripremati da priredi što lepši doček svom voljenom vođi i učitelju“. Možda je ovakvo gostoprimstvo Čačku donelo reputaciju grada „u kome se svaki gost oseća kao kod kuće i gde se rado vraća“, kako je tokom već pomenute ceremonije istakla ministarka Gojković. Ali da li se Tito rado vraćao u Čačak?

U tekstu portala „Red“ navedeno je kako se „Josip Broz trudio da obiđe svako mesto kako dolikuje, ali da jedan grad nikada nije posetio“, te da razlozi što Titu Čačak nije bio naročito mio leže u tome što „ni Tito nije bio omiljen u Čačku“.

Među tvrdnjama ovog portala može se pročitati i da je „Čačak u Drugom svetskom ratu bio jedno od sedišta ravnogorskog pokreta“ i da su „u svim demonstracijama protiv komunizma Čačani bili u prvim redovima“. U nešto kontradiktornijem tekstu koji je preneo portal „Srbija danas“, ponovljeno je mišljenje da Tito „pored svih gradova koje je posetio, pa čak i na drugim krajevima sveta, jedan u Srbiji nikada nije posetio i da je za to imao svojih razloga“. Ono što tekst čini neusaglašenim nalazi se u nastavku, gde piše kako je Čačak dobio „etiketu ’buntovničkog grada’ jer je, u jednoj od retkih prilika kada je Tito odlučio da tamo govori – nestalo struje“. Godinu dana kasnije, ovaj tekst bez izmena prenosi i portal „Espreso“. Ostaje nejasno kako se doživotni predsednik SFRJ našao u ovako nepovoljnoj situaciji u gradu u kojem, kako tvrde ova dva portala, nikada nije bio.

Istina je, ipak, da je predsednik Tito Čačak posetio čak sedam puta. List „Borba“ redovno je izveštavao o njegovim posetama Čačku: 25. septembra 1951. godine, kada je, povodom obeležavanja desetogodišnjice oslobođenja grada Užica, posetio i Čačak, potom po povratku iz Crne Gore 24. septembra 1959, u dva navrata 1961. godine, kada je kroz Čačak prolazio 4. i 6. jula, zatim 28. novembra 1966, kada je na putu ka Bajinoj Bašti svratio i u ovaj srpski grad, 6. maja 1972, prilikom višednevne posete zapadnim krajevima Srbije, i poslednji put 4. juna 1974. godine.

Rečima pesme „Zadnji voz za Čačak“ još jednog poznatog Čačanina, moglo bi se zaključiti da predsednik Tito „mada (u Čačak) nije išo često, tamo ima svoje mesto“.

Nikola Đurić, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA