17.04.2024.Brojne komade garderobe – čak i njihove boje – striktno povezujemo s jednim od dva pola, zagledani samo u aktuelne trendove, bez ikakvog osvrta na prošlost. Reinvencijom se stari prozvod ne nadograđuje samo u smislu forme već, promenom društvenih obrazaca, i garderoba može dobiti drugačiju funkciju. Primer takve pojave su visoke potpetice koje, kao modni fenomen, danas predstavljaju sinonim ženstvenosti, zavodljivosti i elegancije. Pored toga, korišćene su i kao sredstvo hiperseksualizacije određenih grupa – posebno žena i ženskog tela – u marketinške svrhe. Međutim, istorija visokih potpetica je sasvim drugačija. U prošlosti su, isprva, predstavljale simbol muškosti i stabilnosti.
Portal Srbija danas pod naslovom „E sad znate kako nam je“ prenosi vest o eksperimentu s pet muškaraca koji su nosili štikle, zaključujući da „verovatno shvataju da nešto tako visoko ne može nikada biti udobno kao patike”. Nastavljajući priču, portal Super žena uz sliku muškarca u štiklama konstatuje kako „sve više muškaraca nosi štikle i suknje”, kao da je to obuća bez svoje prošlosti, redukovana na vreme i prostor iz kog se o njoj govori. Kurir, u sličnom maniru, emfatično izjavljuje da su i „muškarci počeli da nose štikle”. Međutim, istorija nam pokazuje da je pojava visokih potpetica prvo bila vezana za muškarce.
Kako Borba (21. mart 2009) navodi, štikle ne samo da je „prvo šetao jači pol”, već su na muškim nogama prošle kroz mnogo faza, od potpore za „nespretne jahače” do zanimljivih „manolica”. Istorijski gledano, visoke potpetice datiraju iz desetog veka kada su, iz praktičnih razloga, napravljene za persijsku konjicu, kako im noga ne bi ispadala iz uzengija. U članku koji se bavi istorijom visokih potpetica može se videti tanjir, iskopan u Iranu, koji prikazuje pripadnika konjice u ovakvoj vrsti obuće. Štaviše, čizme koje će kasnije postati popularne u „kauboj kulturi”, koja je preplavila kinematografiju i strip, vode poreklo iz persijske tradicije.
Univerzitet u Lundu objavio je istraživanje u kom navodi da su visoke potpetice, pre svega, napravljene iz praktičnih razloga, kao i da su postale „važan deo zapadne muške mode u kasnom 16. veku”. Persijske ambasade, koje su putovale po Evropi kako bi učvrstile političke odnose, lako su mogle biti jedan od izvora inspiracije za razvoj ove obuće.
Kako Borba navodi, do kraja 16. veka „štikla na muškim cipelama porasla je na visinu od 6 do 9 centimetara”. Visina potpetica sve više je počela da se dovodi u vezu sa statusom i sjajem aristokratije. Na sajtu univerziteta u Lundu navodi se i da je francuski kralj Luj XIV, zbog niskog rasta, možda uticao na popularizovanje visokih potpetica. Pored toga, crvene visoke potpetice služile su da označe kraljevu pratnju, dok je visina potpetica bila regulisana posebnim zakonom. Venčanjem Katarine Mediči i vojvode od Orleana 1533. godine visoke potpetice postaju deo i ženske mode. Prema članku iz Borbe, mlada je poručila štikle od majstora iz Firence da bi bila viša, i kada je „nevesta prošetala svoj par, visoke potpetice postale su hit među pripadnicama lepšeg pola evropske aristokratije”.
Francuska revolucija predstaviće kraj jedne ere visokih potpetica. Odustajanje od njih značilo je raskid sa simbolima aristokratije i buržoazije. U to vreme bilo je neumesno pokazivati na sebi znake noblesa. Sredinom 19. veka, visoke potpetice će se ponovo vratiti u modu. Bez obzira na oscilacije koje će obuća doživeti – jedno vreme u modu će ući ravna obuća – osamdesetih godina visoke potpetice ponovo postaju popularne, što je trend koji je i dalje na snazi. Razvoj visokih potpetica nam nedvosmisleno pokazuje da u svakom vremenu odevni predmeti mogu biti više od toga – oni su simboli čija vrednost, zajedno s nestancima društvenih uređenja, menja svoja prvobitna značenja.
Miloš Lazarević, FakeNews Tragač
