„Ljudi lete na Mesec, mi se još ne vakcinišemo“, javio je Radio Slobodna Evropa.
Bio je to u februaru 2024. kad je proglašena epidemija morbila u Beogradu. Podaci o broju vakcinisanih u zemlji prethodnih godina – kažu – ne ulivaju poverenje da će male boginje skorije biti iskorenjene. Društvenim mrežama proširila se i paralelna epidemija – epidemija zabluda i dezinformacija o MMR vakcini. Najpopularnija je, svakako, mnogo puta pobijena tvrdnja da vakcina izaziva autizam.
Antivakseri su stari (skoro) koliko i vakcina. Na sajtu američke Nacionalne medicinske biblioteke objašnjava se da je pokret protiv vakcinacije nastao još 1796, kada je engleski lekar Edvard Džener uveo u upotrebu vakcinu protiv velikih boginja. „Uprkos globalnoj, uspešnoj istoriji vakcina, jedan broj političkih partija i verskih grupa pridružio se pokretu protiv vakcinacije, dovodeći u pitanje kredibilitet vakcina“, navodi se u članku o istorijatu antivakserskih pokreta.
U različitim istorijskim i društvenim okolnostima menjali su se oblici i obrasci (nenaučne) borbe protiv vakcinacije. Pandemija kovida 19 suspendovala je planetarne tokove na način koji ranije nije viđen. Stigla je vakcina, ali s njom i novi talas antivakserskih dezinformacija. Upotrebljen je neiscrpni izvor inspiracije za fabrikovanje mitova – da, bili su to nacisti.
Na autentičnu fotografiju s Nirnberških suđenja, na kojima su se na optuženičkoj klupi našli pripadnici političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke, dopisane su reči: „1945. Nirnberški sud: Davanje lekova protiv volje subjekta je zločin protiv čovečnosti“. Netačno tumačenje zavrtelo se domaćim virtuelnim prostorom. Zbog čega ono ne može biti validno?
Na osnovu suđenja nacistima nastali su takozvani Nirnberški principi, kao sedam osnovnih načela u vezi s međunarodnom odgovornošću za krivična dela. Šesti princip definiše zločine kažnjive po međunarodnom pravu: a) zločini protiv mira, b) ratni zločini, c) zločini protiv čovečnosti. U poslednju grupu spadaju progon na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, ali i ubistvo, istrebljenje, stavljanje u ropski položaj, deportacija civilnog stanovništva. Ovi postupci smatraju se zločinom protiv čovečnosti kad su u sticaju sa zločinima protiv mira i ratnim zločinima.
Istine radi, pretresi u nirnberškoj Palati pravde počeli su tek u novembru 1945. i teško da je bilo šta epohalno moglo biti odlučeno pre kraja godine. Naprotiv, donošenje Nirnberških principa predstavljalo je složen i dug političko-pravni postupak i Komisija UN za međunarodno pravo objavila ih je tek 1950.
Druga zamena teza odnosi se na manipulaciju postulatom „obaveznog pristanka subjekta“ na eksperimentisanje na ljudima, a ne na upotrebu testiranih i odobrenih lekova i vakcina. O principima izvođenja medicinskih eksperimenata ne govori se u Nirnberškim principima, nego u jednom drugom dokumentu – Nirnberškom kodeksu (ovaj nema nikakve veze s definisanjem zločina protiv čovečnosti).
Nirnberški kodeks nastao je 1947. tokom posebnog suđenja lekarima koji su tokom Drugog svetskog rata sprovodili medicinske oglede na zatvorenicima u koncentracionim logorima (postupak poznat kao Doctors’ trial). Kodeks je odgovor upravo na takve jezive postupke. Zabuna je nastala na društvenim mrežama tokom pandemije i analizirao ju je američki sajt FactCheck.org. Utvrdili su da se Nirnberški kodeks tiče eksperimenata, ne vakcina.
Sličan postulat našao se i u Ustavu Srbije (član 25). U delu koji govori o fizičkom i psihičkom integritetu piše da niko ne može „biti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka“. U domaćoj javnosti je i ovde bilo različitih interpretacija.
Treća zamena teza je etičke prirode. I tu stvari postaju komplikovanije. Svakako je zanimljiva rasprava kako odrediti liniju do koje seže pravo države da zaštiti svoje stanovnike od virusa, a do koje pravo pojedinca da odlučuje o svom telu.
I o ovome su pisali svetski mediji. Tragom plakata s natpisom: „Vakcina je direktno kršenje Nirnberškog kodeksa“ koji se pojavio u Kanadi (ali i u SAD, Francuskoj, Južnoafričkoj Republici) Frans pres je konsultovao nekoliko stručnjaka. Usaglasili su se da međunarodno pravo nije u suprotnosti s vakcinacijom. Stiven Džof, profesor medicinske etike na Univerzitetu Pensilvanija, kazao je da je Nirnberški kodeks „savršeno kompatibilan s vakcinacijom“.
Lorens Gostin, profesor prava s Univerziteta Džordžtaun i ekspert za javno zdravlje nazvao je tvrdnje s plakata „potpuno lažnim“. Kako je objasnio, nijedna osoba nema prava da odbije tretman da bi potom zarazila drugu osobu. „Bioetički principi zahtevaju informisan pristanak, ali ne ukoliko taj pojedinac predstavlja rizik za druge“, zaključio je Gostin.
Danijel Apro, FakeNews Tragač