18.04.2024.U priči o „Tamnom vilajetu“ jedan car dolazi s vojskom na kraj sveta, gde ih dočekuje potpuna pomrčina. Kad su u nju zakoračili, „sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: Ko se ovoga kamenja ponese, kajaće se, ako ne ponese, kajaće se“. Povorka će shvatiti da im je pod nogama bilo zlato tek kad ponovo izađe na svetlost. To su, sudeći po jednoj drugoj legendi, mogli da shvate i u mrkloj pomrčini Tamnog vilajeta – samo da su redovno jeli šargarepu!
Tipično narandžaste boje – premda postoje i u nijansama ljubičaste, žute, crne, crvene i bele – šargarepe se mogu konzumirati na različite načine: sirove, ali i pasirane, grilovane, ukiseljene. Bogate su vitaminima B i C, ali i beta-karotenom, vitaminom B6 i dugim nizom nutrijenata koji pospešuju zdravlje organizma. Često možemo čuti i savet da šargarepu valja jesti zbog vida, što nije neutemeljena preporuka, s obzirom na to ovo povrće predstavlja bogat izvor beta-karotena i luteina, antioksidanasa koji mogu sprečiti oštećenje očiju usled delovanja slobodnih radikala. Međutim, za šargarepu se veže i mit da pomaže da vidimo u mraku.
Na sajtu Health.mil možete pronaći članak koji potvrđuje ovu tezu, gde se navodi da je beta-karoten, koji stvara vitamin A, odgovoran za to što su naše oči u stanju da se prilagode mraku. Međutim, prilagoditi se mraku nije isto što i videti u mraku, kako naslov sugeriše. Činjenica je da beta-karoten, koji je neophodan za proizvodnju vitamina A, može uticati na zdravlje očiju, ali je netačno da nam to pomaže da vidimo u mraku.
Magazin Sajens fokus u svom članku navodi da nedostatak vitamina A može dovesti do niktalopije ili noćnog slepila. Konzumiranje šargarepe može pomoći u otklanjanju ovog problema, ali „samo do tačke prosečno zdrave osobe – neće vam pomoći da vidite u potpunom mraku”. Pomenuti magazin dalje navodi da se koren ove zablude može tražiti u II svetskom ratu. Smitsonijan magazin ističe reči Džona Stolarcika, kustosa Svetskog muzeja šargarepe: ideja da će nam šargarepa pomoći da vidimo u mraku bila bi slična ideji da će nas konzumiranje borovnica obojiti u plavo.
Stolarcik nas, potom, vraća u 1940. godinu. Da bi Nemcima otežala vazdušnu ofanzivu, britanska vlada je organizovala restrikcije svetla. Britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo lakše je odbijalo nemačke borce zbog razvitka radarske tehnologije, koja je tada čuvana u tajnosti. Vlada je, kako bi prikrila novi mehanizam odbrane, stvorila mit koji se do današnjeg dana provlači: mit o šargarepi. Ne bi li objasnilo uspeh svojih pilota tokom noćnih napada, britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo je plasiralo mit da šargarepa pomaže da vidimo u mraku. Kako Stolarcik ističe, ne postoje jasni dokazi da su Nemci progutali udicu, ali plan je bio da im se misao o šargarepi uvrti u glavu.
Bilo da su Nemci poverovali ili ne, mit je nastavio da postoji. Britanska publika je, prema navodima magazina Smitsonijan, počela da veruje u moći šargarepe, dok su se slogani, kao što je „šargarepa te čini zdravim i pomaže da vidiš u mraku” pojavljivali svuda. Pomama za ovim povrćem tu se nije zaustavila. Kada su Nemci blokirali zalihe hrane, lord Vulton, ministar za hranu, pomislio je da mogu prebroditi težak period ako budu promenili namirnice, ali i način pripreme. Velika Britanija je organizovala kampanju Kopajte za pobedu, podstičući ljude na sađenje i gajenje šargarepe, ali i podstrekujući nove načine njene pripreme. Navodi se i podatak da je 1942. godine proizvedeno 100.000 tona „viška“ ovog povrća.
Miloš Lazarević, FakeNews Tragač
