30.04.2024.Četiri kralja, šest prinčeva, 31 predsednik, 22 premijera, 47 ministara inostranih poslova, desetine visokih državnih delegacije. Reke tužnih Jugoslovena. Više od tri četvrtine tadašnjih članica Ujedinjenih Nacija (UN) imalo je predstavnika na sahrani Josipa Broza Tita 8. maja 1980.
Sahrana bivšeg predsednika Jugoslavije po mnogo čemu bila je posebna i neponovljiva. Priča se, recimo, da se na njoj britanska premijerka Margaret Tačer rukovala s palestinskim liderom Jaserom Arafatom. I pokajala se, navodno. Na jednom mestu okupili su se norveški kralj Olaf Peti, Kim il Sung, Brežnjev, Čaušesku, princ Filip, vojvoda od Edinburga i mnogi drugi.
Ko je upadljivo nedostajao? Ne mnogo njih. Možda, kubanski lider Fidel Kastro ili američki predsednik Džimi Karter. Njega će zbog toga kritikovati Džordž Buš stariji. „Predsednik je napravio veliku grešku. Ono što se dogodi u Jugoslaviji biće ključno“, rekao je Buš koji će kasnije obitavati u Beloj kući, u trenucima krvavog raspada zemlje čiji je Tito bio doživotni predsednik.
Sahrana je prenošena u različitim delovima planete. Hiljade su sedele, gledale (i plakale) pred svojim televizijskim aparatima. Još uvek se tvrdi kako je „Titova sahrana drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja Misije Apolo 11 na Mesec“. Za neke domeće medije ovo je neupitna istorijska činjenica. Ispostavilo se, međutim, da se radi o velikom preterivanju.
Šta se to ne uklapa? Nije jednostavno precizno utvrditi masovnost televizijske publike u 20. veku. Ipak, sasvim je sigurno da u trenutku Titove sahrane sletanje Misije Apolo 11 na Mesec više nije bio najgledaniji TV prenos. Ovaj ikonični događaj jeste postavio rekord u gledanosti tog 20. jula 1969. kada ga je pratilo više od 600 miliona gledalaca širom (mahom zapadnog) sveta, ali ga do Titove sahrane već nije držao.
Sedamdesete su značile ekspanziju televizije i brojke su išle nagore. Samo mečevi globalno popularnog boksera Muhameda Alija par puta su ostvarivali ogromnu gledanost. Oko milijardu gledalaca – do tada nezabeležen televizijski auditorijum – pratilo je Alijeve mečeve već protiv Džordža Formana u Kinšasi 1974. (The Rumble in the Jungle) ili Džoa Frejzera u Manili 1975. (Thrilla in Manila).
Osim toga, više različitih izvora navode da je najgledanija sahrana ikad sahrana princeze Dajane. Britanska princeza, nastradala u Parizu, ispraćena je 6. septembra 1997. godiine (dakle, još smo u 20. veku). BBC procenjuje da je televizijski prenos sahrane gledalo oko 2,5 milijarde ljudi. Nekih četiri puta više od publike Misije Apolo 11.
Domaći mediji nisu se složili. Neutemeljenu informaciju – bez procene gledanosti ili relevantnog izvora – preneo je niz portala u zemlji i regionu. „(VIDEO) Da li ste znali da je Titova sahrana DRUGI NAJGLEDANIJI DOGAĐAJ 20. VEKA?”, upitao je Blic. Sedmominutni video-snimak na koji upućuje naslov ni u jednom trenutku ne sadrži informaciju o gledanosti TV prenosa sahrane.
„Titova sahrana je direktno prenošena preko televizije u Jugoslaviji i još 16 zemalja sveta“, javio je B92. „U nekoliko zemalja je naknadno emitovan ceo snimak ili važniji delovi sahrane, zbog čega je prema podacima Evrovizije proglašena za drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja Misije ‘Apolo 11’ na Mesec, jula 1969. godine“, naveo je ovaj portal.
Ali… Nijedan događaj nije proglašen najgledanijim „prema podacima Evrovizije”. Evropska radiodifuzna unija (EBU), zadužena za Evroviziju i Evroradio, ne beleži takvu statistiku. Ovo je za FakeNews Tragač svojevremeno potvrdila menadžerka za komunikacije EBU-a Kler Rejnford. Ona je odgovorila da se ne bave procenom gledanosti televizijskih prenosa i da ne znaju da postoji dokument koji bi potkrepio medijske napise.
Iako po svemu sudeći fiktivan, podatak o „drugom najgledanijem događaju u 20. veku” dospeo je i u odrednice o smrti Josipa Broza Tita na Vikipediji na srpskom (u međuvremenu izbrisan) i hrvatskom jeziku (gde se još uvek nalazi). Kao kredibilan pojavljivao se, i još uvek se sporadično pojavljuje u medijima širom bivše Jugoslavije.
Danijel Apro, FakeNews Tragač
