April ’24 unatrag: Semper idem


Kraj marta i početak aprila obeležio je još jedan tragičan događaj u kom je žrtva bilo dete. Dvadeset i šestog marta u okolini Bora nestala je devojčica Danka Ilić, a 4. aprila objavljeno je da je ubijena. Vest o smrti deteta koje su navodno udarila automobilom, a potom usmrtila dvojica radnika borskog Vodovoda saopštio je predsednik republike Aleksandar Vučić uživo tokom vanredne sednice Vlade na kojoj je bio prisutan. Ceo slučaj obeležili su i brojni primeri medijskog neprofesionalizma, od objavljivanja lažnih vesti, preko neetičkog izveštavanja do prenošenja nepotvrđenih informacija iz istrage. Zbog toga pregled meseca posvećujemo upravo izveštavanju medija o nestanku, a potom smrti Danke Ilić.

 

Od 2014. do 2024.

Pre nešto manje od 10 godina Srbiju je potreslo svirepo ubistvo devojčice Tijane Jurić. Njen nestanak prijavljen krajem jula 2014. godine, da bi početkom avgusta bilo ustanovljeno da je ubijena. Potragu za detetom i policijsku istragu pomno su ispratili i tabloidni mediji u svom maniru. Spekulisalo se o tome zbog čega je dete nestalo, curele su nepotvrđene informacije iz istrage, roditelji su optuživani da je dete nestalo zbog njih. Deset godina kasnije, u srpskim tabloidima nije se promenilo apsolutno ništa kada je u pitanju izveštavanje o osetljivim temama, poput nestanka dece.

Recimo, samo dan pre nego što je Tijanino telo pronađeno, u nekoliko domaćih tabloida pojavila se informacija da su devojčicu oteli zelenaši zbog duga njenog oca. I u slučaju Danke Ilić po sličnom modelu insinuiralo se da je krivica za nestanak devojčice zapravo na roditeljima. Tabloidi su kontinuirano napadali Dankinu majku, optuživajući je da je brisala kontakte i poruke iz svog telefona pre i nakon nestanka dvojčice i pretraživala obližnje granične prelaze.

I ovo nije jedina sličnost. Kao da su preslikane, naslovnice od pre 10 godina i danas govore: „Tijana viđena u Mađarskoj“ (2014) i „Danka viđena u Beču“ (2024). U oba slučaja radi se potpuno pogrešnim informacijama koje su tabloidi plasirali kao udarne vesti u svojim štampanim izdanjima. Nisu ih proverili jer nisu ni mogli. Kako su do njih došli? Tako što informacije iz policijskih istraga u Srbiji često završavaju u uredništvima tabloida ukoliko mogu doprineti senzacionalnosti određenog sadržaja i samim tim profitu medija, ili ukoliko to odgovara određenoj interesnoj grupi.

Igor Jurić, otac Tijane Jurić, nakon tragičnog događaja posvetio se aktivizmu fokusiranom na pitanja nestale i zlostavljane dece i tek je nedavno uspeo da se izbori za uspostavljanje sistema za uzbunu „Pronađi me“, srpskog pandana Amber alertu. Nakon deset godina, dočekao je da se, u slučaju Danke Ilić, ovaj sistem po prvi put aktivira u Srbiji. Međutim, nije dočekao bolji odnos medija prema ovakvim temama i žrtvama tragedija.

Jurić je kasnije govorio o tome kako su ga mediji ucenjivali da – ukoliko im ne bude davao izjave – neće objavljivati Tijanine fotografije. Deset godina potom novinari Informera pokušavali su da nepozvani i bez dozvole snimaju kuću ujaka Danke Ilić i razgovaraju s njim. Kada im se on usprotivio u živom programu ove televizije, greškom se moglo čuti kako urednici Informera navijaju za to da dođe do fizičkog obračuna, jer bi to bilo „dobro za šer“.

Dobro za šer, odnosno u ovom slučaju rič (doseg, čitanost) je i kada objavite da je devojčica „pronađena živa i zdrava“. To je učinio portal Glas javnosti, a za njim i teoretičar zavere Saša Borojević na svom Fejsbuku, gde ga je pratilo na desetine hiljada ljudi (profil trenutno nije aktivan). Pored ovoga, Raskrikavanje je zabeležilo i kako se pisalo da je Dankino telo pronađeno (još uvek nije pronađeno), kako se spekulisalo o tome da je podzemni tunel u blizini mesta gde se devojčica izgubila „čist, sređen, kao da ga je neko redovno posećivao“, kao i da su u tabloidima plasirane pogrešne fotografije osumnjičenih.

Konačno, vredi pomenuti i kranje neetičko ponašanje voditeljke jutarnjeg programa Pink televizije Jovane Jeremić. U svom maniru, pre nego što se otkrilo da je Danka ubijena, Jovana Jeremić je insinuirala da su roditelji krivi za nestanak deteta. „Otac i majka znaju gde je dete“, „oni jako dobro znaju šta se tu zbilo“, „dajte molim vas da ode dete od dve godine i da majka i otac ne znaju gde je, pa mislim, to je, naučna fantastika“, moglo se čuti od Jovane Jeremić pre nego što se saznao ishod. Nakon otkrića da je dete nastradalo, usledila je druga slika u vikend izdanju jutarnjeg programa Pinka – „niko od nas to nije govorio provizorno, niko od nas nije izmišljao i niko od nas nije postupao kako se nama ćefne u tom momentu“, objasnila je Jeremić.

 

Najčitaniji tekst

Proteklog meseca najčitaniji tekst Tragača bavio se izjavom bivše ministarke zdravlja Danice Grujičić koja je na televiziji Insajder neadekvatno objasnila kako funkcioniše stažiranje studenata medicine u Danskoj. „Svi žele nekakvu specijalizaciju. U Danskoj, vi kada završite o trošku države fakultet vi dve godine idete negde, izvrćete lopticu na kojoj piše ime grada u kome treba da radite“, rekla je Grujičić na Insajderu. Iako je istina da u je stažiranje studenata medicine u Danskoj uređeno po sistemu lutrije, daleko od toga da studenti „izvrću loptice i da nemaju izbor gde će studirati“. Studenti koji na lutriji dobiju veće brojeve imaju suženiji izbor ustanova u kojima će stažirati, ali izbor i dalje postoji. Takođe, stažiranje ne traje dve godine kako je Grujičić navela, već godinu dana.

 

Dosije X

Tokom aprila pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.

 

Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač

Ukratko

22/05/2024

Ne, „pravilo 7-38-55“ nije pravilo

Portal Gradske info pridružio se nizu portala koji su preneli netačne navode o takozvanom „pravilu 7-38-55“, prema kojem se sedam odsto komunikacije prenosi rečima, 38 odsto tonom…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA