Mogu li trans osobe biti krštene u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?


„Želim da mislim i želim da vjerujem da mi možemo i da Crna Gora može da prihvati nas kao ljude koji nijesu bauci, već ljudi koji imaju iste probleme kao i ljudi koji nijesu trans, gej ili biseksualne osobe.“ Ovom porukom V., jednog od retkih trans muškaraca koji su u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kršteni pod svojim novim imenom, završava se intervju koji je za „Radio Slobodna Evropa“ dao 2019. godine. Govoreći o značaju religije u svom životu, V. napominje da mu je blagoslov za čin krštenja dao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, za kojeg poručuje „da je jedno ono što o njemu izlazi u medije, a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja“.

Ipak, razumevanje baš i nije osobina po kojoj će pokojni vladika ostati upamćen u LGBTI+ zajednici svoje mitropolije i regiona – naprotiv. Nekoliko dana uoči druge crnogorske „Parade ponosa“ 2013. godine, u svom otvorenom pismu organizatorima manifestacije, mitropolit Amfilohije poručio je, između ostalog, da „gejstvom ne samo što se onemogućuje ostvarivanje svrsishodnosti utkane u prirodu muškog i ženskog, nego dolazi do posunovraćenja same ljudske prirode: žensko nije žensko, muško nije muško.“ Ovakav pristup tumačenju pola i roda pripadnika transrodne i homoseksualne zajednice nameće novu nedoumicu: ukoliko za poglavare Srpske pravoslavne crkve gej muškarac „nije muško“, da li je onda trans muško – muško? Odgovor na ovo pitanje, čini se, dao je episkop raško-prizrenski i potonji patrijarh Pavle u junskom izdanju „Glasnika“ Srpske pravoslavne crkve još 1986. godine.

Upitan da li je nad licem, koje je u ranom detinjstvu kršteno kao žensko, potrebno ponovo izvršiti obred krštenja usled hirurške promene pola, episkop Pavle zaključuje da su „blagodatni darovi krštenja jednako potrebni svakom ljudskom biću, bez obzira na njegovu polnu pripadnost, kako muškarcu tako i ženi, kako deci tako i uškopljenicima, bilo da su se tako rodili, bilo da su ih ljudi uškopili“. Ovi blagoslovi, dodaje on, potrebni su i licu „koje je u vreme rođenja i krštenja svakako bilo hermafrodit (interseks osoba), tj. imalo genitalije oba pola neodređeno izražene“. U pomenutom slučaju, gde su pri rođenju genitalije ženskog pola bile izraženije, da bi se tokom puberteta „unutrašnjim lučenjem polnih žlezda pokazalo da su dominantne genitalije muškog pola“, episkop napominje „da je ovo lice bilo ista ličnost od rođenja do operacije i ostalo ista ličnost i posle operacije“, i da nad njim, „bez obzira da li je ono kršteno kao žensko ili kao muško, pa su se docnije izrazile osobine drugog pola, ne treba ponovo vršiti Tajnu Krštenja, pošto je ona nad njim kao ličnošću već izvršena“, već da je dovoljno „u primedbi Matice krštenih uvesti da je lice postalo muškog pola“, a da su osnov za to „potvrda medicinske ustanove gde je operacija izvršena“, i „odluka građanske vlasti o promeni imena toga lica“. Prema mišljenju jeromonaha Evtimija, koje je objavljeno u tekstu portala „Svetosavlje“, osobama koje su promenile pol ne uskraćuje se ni monašenje. On navodi da bi zainteresovana osoba ipak morala, „zbog specifične situacije, da se obrati nadležnom arhijereju za blagoslov i uputstvo u kom bi manastiru i u kavom statusu boravila, kako do davanja zaveta tako i po monašenju“.

Odluka mitropolita Amfilohija da trans muškarca krsti pod novim, muškim imenom, naišla je na različite prijeme među aktivistima i sveštenstvom. U izjavi za dnevne novine „Dan“, koju je u svom tekstu preneo i „LGBT Forum Progres“, predsednica upravnog odbora ove organizacije Bojana Jokić izjavila je da se „u crnogorskoj javnosti često potencira retrogradnost i nazadnost religijskih institucija“, ali da je činom krštenja trans muškarca Mitropolija pokazala upravo suprotno – „da naizgled liberalna usmjerenja države mogu biti daleko nazadnija od crkvenih“. Ona je tom prilikom zahvalila Mitropoliji „na raširenim rukama spremnim za zagrljaj za svu svoju djecu“ i istakla da V. „nije kompletirao cjelokupnu tranziciju“, te da Crna Gora „onemogućava promjenu imena i rodnih oznaka u zvaničnim dokumentima dok se ne kompletiraju sve faze procedure prilagođavanja pola rodu“. Završetkom tranzicije, dodaje ona, smatra se „donja operacija (vaginoplastika ili faloplastika), koja još važi za krucijalnu u poimanju promjene pola“.

U potpuno drugačijem tonu reagovao je danas raščinjeni arhimandrit Nikodim (Dragan) Bogosavljević. U analizi koju je objavio na svojoj veb-stranici, on pojašnjava da je hermafrodit „osoba koja se rodi sa oba polna organa“, dok kod transseksualaca „nema dileme oko njihovog fizičkog pola, već se zbog psihičkih razloga kod njih javlja potreba za promenom pola, koja se vrši hormonskim terapijama i hirurškim zahvatima, uz napomenu da se njome ne može postići plodnost novoizabranog pola“, te se, za razliku od hermafrodita, transseksualci „krštavaju isključivo u polu koji im je odredio Bog“. On se protivi konstataciji protojereja Velibora Džomića da je krštavanje V. „nastavak priče iz 2009. godine, kada je u pitanju bilo venčanje osobe koja je rođena kao hermafrodit“, potcrtavajući da između ova dva slučaja, osim formalne sličnosti, „postoji suštinska razlika: u prvom slučaju je bio u pitanju hermafrodit, dok je u ovom sadašnjem transseksualna osoba“. On je mišljenja da u slučaju spornog krštenja „o postojanju opravdanih zdravstvenih razloga za promenu pola ne može biti reči, jer da oni postoje, mitropolit bi imao medicinsku dokumentaciju, kojom bi osoba dokazala opravdanost svoga postupka, i koju bi mitropolit objavio kao dokaz opravdanosti njegovog blagoslova“. V. je za Tragač potvrdio da prilikom krštenja nije priložio nikakvu medicinsku dokumentaciju koja bi mu omogućila da bude kršten kao muškarac, ali i da nije rođen kao interseks osoba (hermafrodit), te da je činu krštenja pristupio dok njegova tranzicija još nije bila kompletirana, zbog čega mu u ličnim dokumentima ime i pol još uvek nisu bili izmenjeni.

Nakon velikog interesovanja javnosti za slučaj krštavanja transrodne osobe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Mitropolija crnogorsko-primorska oglasila se saopštenjem na svojoj zvaničnoj veb-stranici. Pojašnjavajući odluku mitropolita Amfilohija da V. bude kršten pod novim imenom, Mitropolija ističe da se crkva, u ovakvim slučajevima, rukovodi pomenutim tumačenjem patrijarha Pavla, te da se „na osnovu potvrde medicinske ustanove, može u Matici krštenih konstatovati da je lice promijenilo pol i upisati mu drugo ime, time, dakle, prihvatajući medicinske razloge za takav postupak“. Kako V. navodi da dokumentaciju nije priložio, ostaje nejasno da li je dokumentacija obavezna ili nije.

Počev od 1. januara 2019. godine, Srbija primenjuje „Zakon o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama“, kojim se pojedincu omogućuje promena pola u matičnoj knjizi rođenih na osnovu potvrde zdravstvene ustanove, dok hirurška intervencija promene pola ne predstavlja uslov za promenu podatka o polu. Nacrt „Zakona o pravnom prepoznavanju rodnog identiteta na osnovu samoodređenja“ objavljen je u februaru 2024. godine na veb-sajtu Vlade Crne Gore. Mitropolija se o njemu izjasnila saopštenjem na svojoj veb-stranici, kojim poručuje da „crkva Hristova ima razumijevanja za osobe koje su promijenile pol, upravo iz saosjećanja prema nekim iznimnim ličnim patnjama, neizrecivim i bolnim psihičkim i emotivnim traumama“, ali da ne razume donošenje zakona koji zabranjuje da se od osobe zahteva „da obavi medicinski pregled ili pruži dokaz o obavljenim medicinskim pregledima“, te da će „kao ozbiljna institucija, preduzeti sve zakonom propisane radnje da ovu sramotu i bruku udalji iz zone ozbiljnog ljudskog razgovora i odlučivanja“. U svom video obraćanju dve godine ranije, govoreći o učesnicima Evroprajda u Beogradu, patrijarh Porfirije zaključuje da se „zlo ne leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj način samo umnožava“. Možda bi ovoj izjavi poglavara Srpske pravoslavne crkve trebalo suprotstaviti pitanje Jovana Bogoslova, kojim kao da progovaraju sve manjine Srbije i regiona – „koji ne ljubi brata svojega, kojega vidi, kako može ljubiti Boga, kojega ne vidi?“.

Nikola Đurić, FakeNews Tragač

Ukratko

22/05/2024

Ne, „pravilo 7-38-55“ nije pravilo

Portal Gradske info pridružio se nizu portala koji su preneli netačne navode o takozvanom „pravilu 7-38-55“, prema kojem se sedam odsto komunikacije prenosi rečima, 38 odsto tonom…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA