Da li dodirivanje žaba izaziva bradavice?

Žabe pripadaju redu vodozemaca, ali se od drugih iz svoje vrste razlikuju po tome što nemaju rep. Osim različitih boja kojima se odlikuju, ova vrsta vodozemaca može biti posebno opasna ukoliko pripada redu otrovnica. Njihov otrov se koristio u borbama, tako što se stavljao na koplja ili strelice, a jedna od takvih scena ovekovečena je i u filmu „Apokalipto“. Žabe su zastupljene na svim kontinentima (izuzev Antarktika), ali i u mnogim bajkama: koliko puta smo čuli da ćemo, ako ih krišom poljubimo, neku od njih pretvoriti u princa? Međutim, nisu svi mitovi koje vezujemo za žabe tako romantični. Jedan od njih nas već vekovima plaši da ćemo – dotaknemo li žabu – u znak sećanja dobiti bradavice.

Da žabe izazivaju bradavice opštepoznati je mit na koji nas još uvek upozoravaju stariji. Koliko je lažno uverenje deo savremene kulture govori i činjenica da se može pronaći i u nazivu knjige „Don’t touch that toad and other strange things adults tell you“, na čijoj korici se nalazi dečija ruka puna bradavica, dok je žaba upitno gleda. Međutim, verovanje da nam ovi vodozemci mogu izazvati bradavice u potpunosti je lažno. U Borbi, odnosno članku koji je izašao u januaru 1953. godine, u rubrici gde su se tražili odgovori na različita pitanja, nekoga je zanimalo: „Da li je istina da se od krastave žabe mogu dobiti bradavice na koži?” Borba svojim čitaocima nudi odgovor, ističući da ovi vodozemci „izlučuju izvesnu nadražujuću materiju koja oštećuje kožu lica koje je dodirne”, ali i da je činjenica da „od ove izlučene materije nastaju samo prolazne povrede na koži” i da se „od nje ne mogu dobiti bradavice, kao što postoji verovanje u narodu”.

Univerzitet u Vermontu objavio je članak posvećen bradavicama. Tu se ističe da postoje „mnogi mitovi i dezinformacije o bradavicama”, i da smo verovatno svi čuli da dodirivanje žaba može izazvati ovu pojavu na koži. Činjenica je da žabe nije uvek bezbedno dodirivati, jer „neke imaju toksine po telu”, ali to i dalje ne znači da je njihov dodir siguran put do bradavica. Univerzitet u Vermontu navodi u svom članku da su „bradavice, kao i mnoge vrste osipa kod dece, izazvane virusom (humani papiloma virus)”. Time su stali na put nagađanjima, u potpunosti poričući vezu između ove vrste vodozemaca i bradavica.

Zoološki vrt iz Klivlenda je takođe na svom sajtu objavio članak u kom pokušava da opovrgne mit o žabama i bradavicama. Nedvosmisleno navodi da „bradavice kod ljudi mogu da se pojave kada virus dođe u kontakt s kožom i izazove infekciju”, ali i negira bilo kakvu vezu između ovog problema i dodirivanja žaba, ističući da „bradavice nisu izazvane dodirivanjem žaba, premda one mogu da izazovu iritaciju kože”.

Nisam siguran da li je dobro što odrastanje sa sobom donosi i prestanak verovanja u bajke – poljubac često nije put do princa već, nažalost, do žabe – ali je njegova selektivnost kada su u pitanju određene zablude primetna. Možda je tačno da žabu nije teško naterati da uskoči u vodu, ali bi ovi vodozemci, pored brojnih karakteristika i osobenosti, mogli da nam posluže da od njih nešto naučimo: ne skačimo olako u bezdan zabluda, koliko god bile primamljive.

Miloš Lazarević, FakeNews Tragač