Da li šizofrenija podrazumeva podvojenost ličnosti?


Šta je zajedničko američkom nobelovcu Džonu Nešu, ruskom baletanu Vaclavu Nižinskom i frontmenu pank benda Ramones, Džoiju Ramonu? Svima njima je u nekom trenutku života dijagnostikovana šizofrenija.

Šizofrenija predstavlja veoma ozbiljan mentalni poremećaj koji utiče na to kako osoba misli, kako se oseća i ponaša. Osobe koje pate od šizofrenije često doživljavaju situacije koje se ne poklapaju sa stvarnošću. Jednostavnije rečeno, one mogu videti stvari ili čuti glasove koji nisu realni.

Česta zabluda je da imati šizofreniju znači imati više ličnosti; međutim, to nije tačno.

Ljudi sa šizofrenijom nemaju odvojene ličnosti, već im se dešavaju gubici dodira sa realnošću. Ime ovog poremećaja na grčkom znači „razdeljeni um”, ali kod šizofrenije ovo zapravo predstavlja razdvajanje od stvarnosti, a ne podvojenost ličnosti.

Podvojenost ličnosti, ili disocijativni poremećaj identiteta (DID), predstavlja poseban poremećaj u kojem osoba ima dva ili više raznovrsnih identiteta, odnosno ličnosti koje upravljaju njenim ponašanjem u različitim periodima. Ovaj poremećaj je drugačiji od šizofrenije i ima svoje specifične simptome i kriterijume za dijagnozu, ali svakako oba pripadaju spektru ozbiljnih mentalnih poremećaja.

Jedna od razlika između šizofrenije i DID odnosi se na starosno doba pojave prvih simptoma. Oni se, u slučaju šizofrenije,  obično pojavljuju kod ljudi u kasnim tinejdžerskim godinama ili u dvadesetim, a za DID se mogu javiti još u ranom detinjstvu.

Takođe, ljudi sa DID češće doživljavaju derealizaciju i depersonalizaciju. Na primer, kada se desi promena ličnosti, osoba verovatno neće prepoznati sebe u ogledalu ili se neće sećati iskustava svojih drugih ličnosti, dok ljudi sa šizofrenijom ređe doživljavaju ovakva iskustva. Sa druge strane, ljudi sa šizofrenijom češće pokazuju deficite u kognitivnom funkcionisanju nego ljudi sa DID.

Dakle, šizofrenija je pre svega psihotični poremećaj, što znači da se dijagnostički simptomi fokusiraju na promenjenu percepciju stvarnosti. Međutim, iako se psihoza može javiti i kod osoba sa DID, ona se ne smatra specifičnom karakteristikom potrebnom za dijagnozu. Disocirane ličnosti mogu imati sopstvena jedinstvena imena, karakteristike, manire, pa čak i drugačije glasove ili naglaske.

„Ove epizode obično su praćene amnezijom, pa se osoba tih epizoda kasnije ne seća“, objašnjava dr Karolina Estevez, klinička psihološkinja za portal Heltlajn.

Šizofrenija i DID zaista dele neke karakteristike zbog kojih laici mogu pomisliti da je reč o istom poremećaju. Na primer, možete doživeti audio-halucinacije i kod šizofrenije i kod DID-a. Suštinski oba stanja mogu dovesti do dubokih promena u ponašanju, razmišljanju, pamćenju, emocijama i odnosima sa drugima. Takođe, oba poremećaja mogu biti praćena simptomima sličnim maniji ili depresiji.

Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA