Da li se u Termopilskoj bici 300 Spartanaca borilo protiv milion Persijanaca?


Priča o 300 Spartanaca kao alegorija o herojstvu, žrtvi i hrabrosti uspela je da preživi mnoštvo vekova. Spartanski heroji su – podsetimo – krenuli u samoubilačku bitku protiv nadmoćnog neprijatelja, znajući da idu u sigurnu smrt, ali svoju ratničku dužnost izvršavaju časno i stoički.

Međutim, stvarna priča nije bila tako jednostavna. Iako su brojevi trista i milion okrugli i pamtljivi, oni ipak ne odgovaraju pravom odnosu snaga u Termopilskoj bici. Da bismo došli do broja učesnika, potrebno je najpre objasniti kako je do bitke uopšte došlo.

U avgustu 480. godine pre nove ere persijski vladar Kserks krenuo je ka grčkim državicama s ciljem da postigne ono što njegov otac Darije pre njega nije uspeo – da ih osvoji. U tom periodu su se u staroj Grčkoj održavale Olimpijske igre, a u Sparti festival Karneja, pa je ratovanje bilo zabranjeno.

Međutim, Grci su ipak odlučili da pokušaju da se Persijancima barem nekako suprotstave i uspore ih. I tako su neke od državica poslale određeni broj svojih ratnika da bi odložile dolazak Persijanaca, dok ostale grčke države u pozadini skupe jaču vojsku. Grci su odabrali da se neprijateljima suprotstave u poznatom Termopilskom klancu, jer je ovo mesto bilo pogodno zbog uzanog prolaza u kom se mogao sučeliti samo određen broj vojnika.

Britanika navodi da je grčku vojsku predvodio Leonida, za kog se procenjuje da je imao oko 7.000 ljudi, a da je Kserks, s druge strane, imao od 70.000 do 300.000 ratnika. I na drugim mestima zapisi se slažu – Spartanaca nije bilo samo 300, a ni Persijanaca nije bilo čak milion, iako grčke snage jesu bile značajno nadjačane.

Portal Elksis objašnjava ko je to sve činio grčke snagenavodi se da je „zajedno sa Leonidinih 300 ljudi bilo i 3.800 Peloponežana iz okoline – uglavnom Arkađani, Korinćani, Tegejci, Mantinejani, Filijani i Mikeni. Sve zajedno je bilo oko 6.200 ljudi u vojsci, plus još 900 ako se računaju tri roba za svakog spartanskog ratnika. Ovo bi i dalje bilo impresivno ako uzmemo u obzir da je u persijskoj vojsci bilo preko 100.000 ljudi.”

I sam Herodot, koji se smatra glavnim izvorom informacija o ovoj bici, navodi preciznije u svojoj „Istoriji” da je od Spartanaca bilo tri stotine hoplita, od ljudi iz Tegeje i Mantineje po hiljadu, po pola sa svakog mesta, od Orhomena u Arkadiji sto dvadeset, iz ostale Arkadije hiljadu, iz Korinta četiri stotine, od Flija dvesta, od ljudi Mikene osamdeset, iz Beotije sedam stotina Tespijanaca, a Tebanaca četiri stotine.

Ovih sedam hiljada Grka uspešno je tri dana držalo Termopilski klanac u borbi protiv Persijanaca, ali su zbog izdaje nakon trećeg dana bili napadnuti s leđa. Postalo je jasno da će ova poslednja bitka sigurno biti izgubljena. Ipak, da bi se kupilo vreme dok se ostali grčki vojnici povuku – određeni broj grčkih ratnika ostao je da se bori. Upravo će se po ovoj odsudnoj bici i proslaviti 300 Spartanaca, iako je nepravedno u tom kontekstu pominjati samo Spartance. Kako navodi Kolektor, među onima koji su dali svoj život u poslednjem okršaju bilo je više onih koji nisu Spartanci.

Britanika navodi da je, sem Leonide i njegovih 300 ljudi, ostalo i 1.100 ratnika iz Beotije i dodaje da su mnogi ubijeni (ako ne i svi, jer se izvori razlikuju), uključujući i Leonidu.

Magazin Tajm, koji se ovom temom bavio u svom tekstu o filmu „300“, objašnjava da je tradicija zapadnjačkog stvaranja mitova diktirala da ova bitka između grčkih gradova-država i persijskog carstva postane simbol okršaja oko sudbine same zapadne civilizacije: „Ugledni istoričari tog vremena verovali su da je Kserksov poraz pomogao da se očuvaju navodno grčki atributi slobodoumlja i razuma u ​​odnosu na istočnjačku zaostalost i misticizam. Sumnjiv je to stav, koji neki konzervativni naučnici na Zapadu nastavljaju da propagiraju do danas. Krajnje desničarska, antiimigrantska partija Zlatna zora u Grčkoj održava ceremonije u Termopilima uzvikujući ’Grčka pripada Grcima’ pred bronzanom statuom ubijenog spartanskog kralja Leonide.”

Ajdentiti hanters dalje objašnjava da se ova bitka koristi u istorijskim narativima kao opravdanje zapadne superiornosti ili dokaz neprestane azijske invazije i da je – kao takva – prepuna zabluda i laži, čime se iskrivljuju istorijske činjenice da bi se uklopile u poželjne teorije: „Ono što leži u osnovi prikaza ove bitke je strah i pretnja od asimilacije, to je strah od gubitka identiteta”.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA