Kada se pomenu kamile, mnogi od nas odmah pomisle na njihovu sposobnost da prežive duge periode bez vode. Često se veruje da u tome uspevaju zahvaljujući vodi koju čuvaju u svojim karakterističnim grbama. No, ovaj romantični mit o pustinjskoj izdržljivosti daleko je od istine.
Kamile, zapravo, ne čuvaju vodu u svojim grbama. Impresivne izbočine na njihovim leđima kriju masne rezerve koje igraju ključnu ulogu u njihovom opstanku, jer im omogućavaju da prežive duge periode bez hrane. Kada kamila nema pristup hrani, njeno telo koristi mast iz grba kao izvor energije.
Njihove grbe mogu da splasnu ako je kamila duže vreme bez hrane, ali će ponovo stajati uspravno kada se kamila nahrani. Grbe kamile takođe pomažu ovoj životinji da reguliše telesnu temperaturu, što je važna stvar u pustinji, gde temperature mogu biti izuzetno visoke tokom dana, uz drastičan pad tokom noći.
Takođe, kamile imaju specifične fiziološke karakteristike koje im pomažu da smanje gubitak vode, kao što su znojenje samo pri visokim temperaturama i proizvodnja vrlo koncentrisane mokraće i suvog izmeta.
U sušnoj sezoni je uobičajeno pojiti kamile na svakih sedam do petnaest dana, ali taj interval se može rastegnuti i na 30 dana, ako izvor vode nije u blizini. Voda se često sakuplja ručno iz dubokih bunara, što čini pojenje najnapornijom aktivnošću za čuvare kamila tokom perioda suše.
Vanrednu izdržljivost kamile delimično duguju jedinstvenom obliku njihovih krvnih ćelija, koje su ovalne. Ovako oblikovane krvne ćelije omogućavaju kamilama da unesu velike količine vode (do 110 litara odjednom), jer su ćelije elastičnije i mogu lakše da menjaju oblik. Ovaj oblik takođe omogućava njihovoj krvi da lakše teče kada vode nema dovoljno, što je prilično česta pojava u pustinji.
„Kada ima hrane, kamile unose dovoljno kalorija da izgrade svoje grbe kako bi mogle preživeti duge periode bez hrane. Sa ‘punom’ grbom kamila može izdržati četiri, pa čak i pet meseci bez hrane. Kada kamile potroše svoju mast, njihove prazne grbe se spuštaju kao ispumpani balon sve dok ne unesu dovoljno hrane da se one ponovo naduvaju“ – rekao je za Lajv sajens Rik Švarc, supervizor za brigu o životinjama i nacionalni portparol Zoološkog vrta u San Dijegu.
Inače, postoje dve vrste ovih životinja – arapske kamile (Camelus dromedarius), koje su češće i imaju samo jednu grbu, i baktrijske kamile (Camelus bactrianus) koje imaju dve grbe i žive u delovima zapadne Kine i centralne Azije. Međutim, dodatna grba ne omogućava ovoj vrsti da izdrži duže bez hrane. Osim po tome što ima grbu više, baktrijska kamila razlikuje se od arapske i po tome što ima tamnobraon ili sivu dlaku koja je znatno duža nego kod arapske kamile.
Dakle, grbe su izuzetno važne za preživljavanje kamila u teškim pustinjskim uslovima i obezbeđuju im prekopotrebne masti koje se u njima talože, ali su ovalno oblikovane krvne ćelije te koje zapravo pomažu kamilama da zadrže toliko vode.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač