Republika Kolumbija dobila je ime po Kristiforu Kolumbu, iako on nikada nije video teritoriju koja pripada današnjoj Kolumbiji. Glavni grad savezne države Ohajo, kao i okrug u kom se nalazi glavni grad SAD – Vašington – takođe nose ime po Kolumbu, iako Kristifor nikada nije kročio ni na delić teritorije koja će kasnije postati SAD. To bi značilo da nikada nije plovio ni plivao po reci Kolumbiji (protiče kroz SAD i Kanadu), niti da se penjao po Kolumbovoj planini. Popis se tu ne zaustavlja, jer je još pregršt gradova i varošica na zapadnoj hemisferi nazvano po čoveku kome se pripisuje zasluga za otkriće Amerike.
Portal Znanje.org u svom članku navodi da se „otkrivanje Amerike“ vezuje za Kolumbovu plovidbu iz 1492, a potom se nejasno ističe kako mnogi istoričari prihvataju da su Vikinzi posećivali Ameriku i pre toga. Uprkos tome što je, kako Britanika u svom članku ističe, Kolumbo u SAD slavljen kao „pronalazač” Amerike, on nije bio prvi Evropljanin koji je stigao do tog kontinenta. Određeni izvori pominju ime Lejfa Eriksona, za koga se veruje da je prvi stranac čija je noga stupila na američko tlo.
Pored toga, treba istaći da prostor o kom se govori i na koji je Kolumbo kročio nije bio prazan. Naprotiv, na njemu su živeli urođenici. Institut za američku istoriju Gilder Lerman u svom članku navodi deo pisma Kristifora Kolumba, gde nas obaveštava „da je otkrio mnoga ostrva koja su naseljena ljudima”, kao i da ih je sve „prisvojio za svog najsrećnijeg kralja”.
Imajući ove podatke na umu, pogrešno je reći da je Kristifor Kolumbo „otkrio“ Ameriku. Takav opis bio bi primereniji za pronalaženje teritorija na kojima prethodno nije bilo ljudi, poput Islanda ili Antarktika. Bez obzira na to što je Kolumbo „upoznao“ Zapadnu Evropu s Amerikom, po svemu sudeći netačno je tvrditi da je to bio prvi kontakt Evropljana s ovim zanimljivim tlom.
U jednom od pisama Kolumbo tvrdi kako Španija lako može osvojiti zemlju u kojoj se nalazi, ali i da „urođenici mogu postati hrišćani i zavoleti kralja, kraljicu, princezu i sav narod Španije”, što je naučnike, kao i širu javnost, kasnije navelo da se zapitaju nad tim koliko je života uništilo „otkrivanje“ tog dela sveta. Kolumbovo zarobljavanje urođenika i njihovo iskorišćavanje, kao i otvaranje puta za evropsku eksploataciju Amerike, ne samo da je otvorilo pitanje genocida, već i zapitanost o tome koliko u sećanju na Kolumbova otkrića ima prostora za ponos, a koliko za tugu, pa i bes.
Britanika skreće pažnju na aktiviste i entuzijaste koji danas govore o negativnoj strani Kolumbovog dana – o ugnjetavanju i teororu koje su čuveni moreplovac i njegova posada priredili urođenicima. To ne znači da događaji koji prate 1492. godinu i opisani istorijski period nisu važni – naprotiv. Ipak, da bi se sagledala njihova širina neophodno je ukazivati na lice i naličje istog zbivanja.
Miloš Lazarević, FakeNews Tragač