Da li je „gejdar“ pouzdan metod procene seksualne orijentacije?


Ako mislite da možete da prepoznate nečiju seksualnu orijentaciju samo na osnovu oblika lica, dužine trepavica, načina na koji se osoba osmehuje ili hoda – možda bi trebalo još jednom da razmislite. Svi smo čuli za stereotipe da gej ljudi imaju izražene jagodice i negovane obrve ili da lezbejke imaju jaču vilicu i kraću kosu. Ali, možemo li pouzdano prepoznati seksualnu orijentaciju samo na osnovu fizičkih karakteristika?

Veza između seksualne orijentacije i izgleda je mnogo kompleksnija tema, a pretpostavke koje imamo u glavi umeju da budu sasvim pogrešne. Ipak, mnogi stereotipi i dalje opstaju, što zbog pop-kulture, što zbog potrebe ljudi da sve i svakog na neki način kategorizuju.

Stereotipi povezani pre svega sa gej muškarcima i lezbejkama često se manifestuju kroz navodnu „moć” prepoznavanja pod imenom „gejdar” (kovanica od reči „gej“ i „radar“). Ovaj termin se prvi put pojavio osamdesetih godina prošlog veka i odnosi se na tzv. „šesto čulo” za prepoznavanje gej populacije.

Teorije o tome da se nečija seksualna orijentacija može odrediti na osnovu lica dugo izaziva kontroverze u javnosti i akademskim krugovima. Iako pоjedini nalazi sugerišu da gej osobe nešto bolje od strejt ljudi mogu prepoznati druge gej osobe, ovakve studije imaju svoje metodološke manjkavosti. Gejdar je ipak samo koncept koji funkcioniše više po principu zaključivanja na osnovu kulturoloških stereotipa nego što predstavlja nekakvo „šesto čulo”.

Postoje i teorije da se, osim na osnovu lica, nečija seksualna orijentacija može odrediti i na osnovu karakteristika govora, ili govora tela, pa čak i izbora profesije.

Vilijam Koks, naučni asistent na Odeljenju za psihologiju Univerziteta Viskonsin-Medison, u svom tekstu iz 2017. godine problematizuje termin „gejdar”, kao i metodologije studija koje su se bavile ovom tematikom. „Veći deo vremena ‘gejdar’ će biti vrlo neprecizan”, jasan je Koks.

„Naime, u ove studije su uključene grupe ljudi gde je 50% njih gej, dok se u stvarnom svetu samo oko 3-8% odraslih osoba identifikuje kao gej, lezbejka ili biseksualna osoba. Ako ispitanici imaju 60% tačnosti u prepoznavanju ko je heteroseksualan, to znači da se 40% vremena heteroseksualne osobe pogrešno kategorizuju. U svetu gde je oko 95% ljudi heteroseksualno, 60% tačnosti znači da će na svakih 100 ljudi biti 38 pogrešno pretpostavljenih heteroseksualaca kao gejeva, dok će samo tri gej osobe biti tačno kategorizovane”, objašnjava Koks.

Dakle, seksualna orijentacija je složena lična karakteristika koja se pre svega temelji na unutrašnjim osećajima, privlačnostima i identitetu pojedinca. Pretpostavke o nečijoj seksualnoj orijentaciji na temelju izgleda mogu da budu netačne i štetne, jer su često proizvod stereotipa i predrasuda.

Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA