28.08.2024.Koliko puta ste čuli od učesnika ili voditelja kvizova da je odgovor na koji se prvo pomisli obično i tačan odgovor? Naša intuicija je u velikoj meri oblikovana različitim procenama koje smo savladali tokom života. Iako ona može dobro da nas služi u mnogim situacijama (pogotovo u kontekstu kvizova, gde su određeni ponuđeni odgovori često zamke) intuicija može biti i varljiva. Bilo da su u pitanju kvizovi, kontrolni zadaci ili test u auto-školi, uglavnom nam je dato određeno vreme za razmišljanje, pa ako se neki odgovor i čini očiglednim – vredi proveriti i ostale opcije.
Oko 75% studenata veruje da promena prvog izbora smanjuje ukupan rezultat na testovima, govore istraživanja. Njihovi predavači se većinski slažu sa time. U jednoj studiji 55% njih je verovalo da bi promena prvobitnog (instinktivnog) odgovora rezultirala lošijim uspehom kod studenata, dok je samo 16% izjavilo da bi to unapredilo njihove rezultate.
Istraživanje sprovedeno 1984. godine obuhvatilo je 33 različite studije obavljene u rasponu od 70 godina. Njegovi autori otkrivaju da ljudi koji menjaju svoje odgovore zapravo postižu bolje rezultate na testovima. „Većina promena odgovora je iz netačnih odgovora u tačne i većina učenika koji menjaju svoje odgovore poboljšavaju svoje rezultate na testu. Nijedna od 33 studije nije u suprotnosti sa ovim zaključcima”, navode se u studiji.
Drugi istraživači tvrde da ova teorija delimično potiče od toga što se ljudi osećaju lošije kada pogrešno odgovore nakon promene mišljenja. Kada odgovaramo na pitanja sa više ponuđenih solucija, mi već pretpostavljamo šta ćemo osetiti ako se ispostavi da smo odustali od tačnog odgovora zarad netačnog, i ubeđujemo se da je naš prvi instinkt verovatno tačan.
S druge strane, u nekim situacijama prvi instinkti zaista mogu biti tačni. Problem je utvrditi kada bi trebalo verovati prvom instinktu, a kada se predomisliti. Odgovor može ležati u metakogniciji: sposobnosti da se „misli o mišljenju“ i da se to iskoristi na pravi način. U jednom od eksperimenata u vezi sa ovom temom studenti su ocenili svoju samouverenost za svako pitanje na papiru, i mogli su da koriste te ocene kako bi došli do pravog odgovora. Koristeći ovu tehniku, donosili su bolje izbore koji su im pomogli da postižu bolje rezultate.
Dakle, ključ za prepoznavanje situacija u kojima bi trebalo da se držite prvog instinkta, a kada da promenite mišljenje, jeste da pratite osećaj samouverenosti u trenutku kada donosite odluku. Koristeći taj jednostavan oblik metakognicije, studenti su mogli bolje da identifikuju koja pitanja bi trebalo da revidiraju, a koje odgovore je bolje ne dirati.
Iako je intuicija važan deo našeg donošenja odluka, pri odgovaranju na pitanja sa više ponuđenih rešenja potrebno je koristiti i druge kognitivne procese. Kombinacija intuicije, logičkog razmišljanja i provere činjenica je najučinkovitiji način da povećate šanse za uspeh.
Dakle, ukoliko se nađete u kvizu ili na nekoj drugoj vrsti testiranja znanja, ne žurite sa odgovorima. Razmislite o svim opcijama i donesite odluku na temelju svih dostupnih informacija.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
