Da li se budisti mole Budi?

Ukoliko ste nekada imali priliku da posetite budistički hram verovatno ste primetili da je svaki kutak pažljivo i suptilno uređen, s dosta pažnje posvećene svakom detalju. Na samom ulazu obično se nalazi velika statua Bude sa blagim osmehom na licu i karakterističnim položajem ruku. Oko nje se uglavnom nalazi niz manjih figura sa pažljivo izrađenim ornamentima. Zidovi su jednostavni, ali ukrašeni slikama iz Budinog života, koji bi trebalo da podsećaju vernike na put njegovog prosvetljenja.

Ipak, budisti se ne mole Budi u onom tradicionalnom smislu molitve koji nam je poznat iz najmasovnijih religija, poput hrišćanstva, hinduizma, judaizma ili islama. Umesto toga, oni iskazuju poštovanje i zahvalnost Budi kao učitelju i prosvetljenom biću koje je dostiglo nirvanu – stanje potpunog odsustva bilo kakve patnje.

Budizam se smatra neteističkom religijom jer u njemu ne postoji verovanje u određeno (nebesko) biće koje je u centru religijskih učenja ili je kreator sveta. Budisti veruju da ništa nije trajno i da je promena uvek moguća. Prema raširenim budističkim praksama, put ka prosvetljenju vodi kroz meditaciju, razvoj moralnosti i mudrosti.

Uopšteno, molitva se definiše kao poziv za pomoć ili izražavanje zahvalnosti koje može biti upućeno vrhovnom Bogu, svecima ili drugim božanskim bićima. U budističkim spisima i pričama postoji više različitih bića koja se mogu identifikovati kao bogovi, ali ne u smislu kreatora ili centralnog, vrhovnog bića religije. „Mnogi od njih žive u svojim carstvima i praktično i ne mogu da urade ništa za obične smrtnike, tako da nema preteranog smisla moliti im se, čak i da su stvarni”, objašnjava Barbara O’Brajen, novinarka i spisateljica koja se bavi temama religija i budizma.

Molitva u budizmu trebalo bi da bude usmerena pre svega ka unutra, dakle prema sebi samom, jer se budizam smatra putem samoоslobođenja. Molitva ne bi trebalo da sadrži specifične želje, već predstavlja podsećanje na ono za šta se budista moli. Sam Buda je navodno porekao da molitve funkcionišu, govoreći da se stvari poput sreće, dugog života ili odlaska u raj ne mogu steći zavetima i molitvama.

Ipak, određene vrste molitvi u vidu mantri, meditacija i ispovesti postoje i kod budista. Razlika u odnosu na teističke religije je u tome što budisti ne očekuju nužno od Bude ili nekog drugog bića da čuje ili odgovori na molitve. Oni veruju da će praktikovanje ovakvih molitvi samo po sebi ostvariti pozitivan efekat na njihovo stanje uma i ponašanje.

Dakle, iako na prvi pogled budizam sadrži obrede i rituale koji liče na ono što mi nazivamo molitvama, njihova ideja ne predstavlja traženje pomoći za svakodnevni život od nekog bića koje je „iznad nas”. Buda je „samo“ uzor koji bi trebalo da vernicima pokaže put prosvetljenja, ali i da služi kao večna inspiracija za buđenje saosećanja i ljubavi.

Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač