Jedan jednostavan natpis na aramejskom jeziku na kovčegu – kosturnici, za koji se pretpostavlja da potiče iz I veka nove ere, glasi „Jakov, sin Josifov, brat Isusov”. Kada bi bio autentičan, predstavljao bi potencijalno prvi arheološki dokaz o postojanju Isusa Hrista, nešto za čim vernici i naučnici tragaju već vekovima, pa i milenijumima. Više od 20 godina otkako se ovaj artefakt našao u žiži javnosti traju sporenja oko toga da li su reči „brat Isusov” autentične ili naknadno dopisane i šta bi to značilo za hrišćansku i naučnu zajednicu.
Falsifikati nisu novost na tržištu arheoloških i biblijskih artefakata, posebno ne na crnom tržištu gde dve reči više ili manje mogu da znače otkupnu razliku u milionima dolara, a provera autentičnosti traje dugo ili je onemogućena. Drugim rečima, nije lako napraviti „dobar” falsifikat, onaj oko čijeg porekla neće biti potpunog konsenzusa, bilo da je reč o vinu, umetničkoj slici, patikama ili novčanicama, a nekada će falsifikat namerno biti toliko loš da će zapravo služiti da se naruga onima koji su poverovali u njegovu autentičnost.
Tako se u formi lošeg falsifikata vesti u pojedinim medijima pojavio jedan drugi natpis na aramejskom jeziku: „Na prvom počinku dana, Bog, stvori nebo i zemlju”. Ovaj natpis nije ispisan na nekom papirusu ili keramici, gde bismo ga očekivali, već tamo gde je nevidljiv ljudskom oku, u „rupama” DNK. Trebalo je neko vreme „lingvističkim stručnjacima sa Univerziteta Bob Džouns, poznatim po izuzetno visokim kriterijumima” da poruke iz DNK dešifruju putem aramejskog jezika i da dobiju pomenutu rečenicu koja neodoljivo podseća na sam početak Biblije: „U početku Bog stvori nebo i zemlju.”
Ovo će medijima koji su preneli rezultate navodnih istraživanja biti nedvosmislen i opipljiv dokaz da Bog postoji. Budući da se veruje da je aramejskim jezikom govorio Isus Hrist i da je aramejski jedan od tri jezika kojim je pisana Biblija kakvu danas poznajemo, nije teško pretpostaviti o Bogu kojih vernika je reč.
Zašto bi, sve i da je istina, ovakvo otkriće predstavljalo dokaz da Bog postoji u tekstu će objasniti Metju Bilder, predstavljen kao „glavni lingvista za projekat i profesor primenjene nauke stvaranja na Unverzitetu Bob Džouns“: „Što se tiče dokaza – on je tu. Ovo je, po mom mišljenju, neporecivo.”
Da su makar delimično istiniti, ovi zaključci bi predstavljali potpuno revolucionarno i šokantno otkriće, ali za njihovo smišljanje nije bilo potrebno ništa više od bujne mašte, tastature i zakupljenog domena sajta koji imitira neku naučnu ustanovu, a za proveru ovih informacija ne treba mnogo više od zdravog razuma i pola minuta internet pretrage. Nikakvo istraživanje nije rađeno, ne postoji Institut koji ga je objavio, niti lingvistički stručnjaci izuzetno visokih kriterijuma, niti postoji profesor primenjene nauke stvaranja Metju Bilder. Od početka do kraja radi se o najobičnijem, prilično lošem pokušaju falsifikovanja kredibilnih vesti koje za temu imaju rezultate naučnih istraživanja. Ipak, izgleda da ne postoji toliko loš falsifikat da ga baš niko od ovdašnjih medija ne objavi.
Radilo se o vesti koja je prvi put 2014. plasirana sa sajta Instituta za tehnologiju Vajominga (WIT), ali ovaj „Institut” zapravo je satirični izvor lažnih vesti iz oblasti pseudonauke i teorija zavere. Tako je navodno sprovodio i istraživanja koja su takođe dala „šokantne rezultate”: da je trećini Amerikanaca ugrađen čip bez njihovog znanja ili da solarni paneli isisavaju energiju iz Sunca. Sajt je u međuvremenu ugašen, ali mnogobrojne verzije rezultata ovog nepostojećeg naučnog istraživanja nastavile su svoj život na internetu na različitim jezicima i periodično nalaze svoje mesto i u domaćim medijima.
Poznata poslovica glasi „Ako nešto hoda kao patka, pliva kao patka i kvače kao patka, onda je verovatno patka”, a za potrebe ovog i sličnih slučajeva može se reći da svakako hoda, pliva i kvače kao prava novinarska patka.
Danka Mihajlović, FakeNews Tragač