20.11.2024.Da li je Miloš Obilić u Boju na Kosovu mogao da koristi mitraljez? Da li je srpska vojska 1389. mogla da međusobno komunicira putem radio-veze? Ako vam navedene stvari izgledaju nemoguće, to je zato što i jesu nemoguće. Radi se o tipičnim primerima anahronizama kada se ljudi, događaji, predmeti, običaji, načini mišljenja ili pogleda na svet smeštaju u ranije ili kasnije periode od izvornog.
Nekada je ta nespojivost – kao u navedenim primerima – na prvi pogled jasna, a nekada stvari ne izgledaju baš toliko očigledno. Tvrdnja koju su kao relevantnu preneli pojedini mediji, da je u Židovaru, današnjem arheološkom nalazištu u južnom Banatu, otkrivena najstarija crkva na svetu skoro je podjednako nemoguća kao i tvrdnja da je Miloš Obilić slušao radio i pucao iz mitraljeza, ali na prvi pogled možda i ne izgleda toliko nespojiva s realnošću.
Sve je počelo sredinom septembra 2001. kada su srpski arheolozi u toku iskopavanja na Židovaru, nekadašnjem skordiskom utvrđenju, otkrili ostavu dragocenih predmeta. Radilo se o zaista retkom i neočekivanom otkriću. Kako se navodi u publikaciji o ovom „Židovarskom blagu”, pretpostavlja se da je reč o porodičnom nakitu „sakupljenom na brzinu u neku tkaninu i plitko zakopanom, najverovatnije u neposrednoj blizini kuće vlasnika blaga”.
Pojedini predmeti iz ove ostave – skrivnice već godinama se pominju u tekstovima na internet portalima kao navodni dokazi da je baš u Židovaru otkrivena najstarija hrišćanska crkva na svetu. Dva bronzana prstena iz ove zbirke tako će postati „najstariji par hrišćanskih venčanih prstenova na svetu”, a srebrne kopče predstaviće se kao deo svešteničke nošnje. Jedna interesantna srebrna kutija za čuvanje dragocenosti na gornjem delu poklopca ima krstasti preplet od filigranske žice i crveni ukrasni kamen u središtu, a samo će taj motiv koji podseća na krst biti dovoljan da se izvede zaključak da se „krst na ovom prostoru nalazio još u prvom veku naše ere.”
Čak i da zanemarimo da prema opšteprihvaćenom mišljenju razmena prstenja nije bilo deo hrišćanskih ceremonija venčanja, niti je krst bio simbol hrišćanstva već u I veku nove ere, nema ni dokaza da predmeti iz ostave nakita sa Židovara potiču iz I veka nove ere. Štaviše, dr Miloš Jevtić koji je predvodio poslednja iskopavanja na ovom lokalitetu, i jedan od autora knjige o Židovarskom blagu, zaključiće „na osnovu stratigrafskih zapažanja da se radi o blagu koje je prikupljeno ili bolje reći, korišćeno u vreme kada moć Skordiska opada, a to je prva polovina I veka pre n.e.“
To je svojevremeno za FN Tragač potvrdio i arheolog iz Gradskog muzeja u Vršcu mr Dragan Jovanović, koji je od devedesetih godina uključen u istraživanje ovog lokaliteta i koji je naglasio da bi povezivanje Židovarskog blaga sa hrišćanskim objektima značilo da imamo Hrista pre Hrista. Zapravo, Jovanović će potvrditi da niko od istraživača, a među njima su bila neka od najvećih imena srpske arheologije, za više od 70 godina, koliko traju istraživanja na ovom lokalitetu, nije naišao ni na kakav podatak kojim bi bili potvrđeni ovakvi navodi.
Osim obrednih predmeta pominju se i ostaci crkve, na šta navodno ukazuju „poveće građevine, prekrivene belim krečom, što znači da su bile važne i da se u njima nije stanovalo”. Dakle, malo belog kreča bilo je dovoljno da se rodi ideja da su to ostaci drevne crkve apostola Pavla. Međutim, osim što nije reč ni o kakvim velikim građevinama, već „standardnim kolibama tog vremena”, kako će potvrditi i arheolog Dragan Jovanović, jedino što izdvaja ovaj lokalitet jeste što se ne nailazi često na tragove boje na pojedinim komadima zidnog lepa. Kako će potvrditi, to je nešto što se sreće od neolita i postoji u vinčanskim kućama tokom bronzanog doba, pa samim tim i u gvozdenom dobu, tako da predstavljaju manje-više normalnu pojavu.
Pokušaj da se na silu svi predmeti i građevine smeste u I vek nove ere nema previše smisla i kada se zna da se naselje na Židovaru u I veku nove ere već postepeno gasilo i da je trajno napušteno, čini se bez borbe, u drugoj polovini I veka nakon što se više od 2.000 godina na tom lokalitetu odvijao život.
Danka Mihajlović, FakeNews Tragač
