26.11.2024.U današnjem svetu koji je opsednut nezaustavljivim napretkom, postoje i simboli koji jasno odslikavaju ideju povratka – poput bumeranga. Nastao kao alat za lov i preživljavanje australijskih starosedelaca, bumerang je postao najupečatljivija metafora za stalni povratak na početak i negativnu karmu koja se, pre ili kasnije, obije o glavu.
Ipak, paradoks ovog simbola leži u činjenici da mnogi bumeranzi, uključujući i tradicionalne lovačke verzije, inicijalno nisu ni zamišljeni s idejom da se vraćaju.
Domorodačka plemena Australije, odnosno Aboridžini, koristili su dve različite vrste bumeranga – „vraćajuće“ i „nevraćajuće“. „Vraćajući“ bumeranzi su lagani i tanji, dužine od 30 do 75 cm, dok im oblici variraju. Oni su, međutim, korišćeni isključivo u istočnoj i zapadnoj Australiji. Najčešće su služili lovcima, a zadatak bumeranga bio je da imitira let sokola, kako bi naterali jata divljih ptica u mreže. Takođe su se koristili i kao igračke, a njihova simbolička privlačnost često nas navodi da zaboravimo praktičnu ulogu.
Smatra se da je „vraćajući“ bumerang evoluirao iz tzv. „nevraćajućih“. „Nevraćajući“ bumerang je duži i teži. Koristio se za lov na životinje, dok je u ratu mogao da izazove ozbiljne povrede, pa čak i smrt. Neki od bumeranga imali su i udicu nalik kramponu na jednom kraju. Oružja u obliku bumeranga, ali bez sposobnosti povratka, koristili su i drevni Egipćani, starosedeoci teritorija na kojima se danas nalaze Kalifornija i Arizona, kao i stanovnici južne Indije.
Leonard Ros Fišer, australijski naučnik i gostujući istraživač na Univerzitetu u Bristolu, 2002. godine je objavio knjigu pod naslovom „Kako umočiti krofnu: Primena nauke u svakodnevnom životu“. Fišer u ovom delu, između ostalog, navodi da neka aboridžinska plemena donedavno nisu ni znala za postojanje „vraćajućeg“ bumeranga. Velika većina bumeranga izrađena je tako da ne mogu da se vrate. Veće i teže bumerange su uglavnom koristili ljudi iz unutrašnjosti i pustinje, dok lakši bumeranzi dolaze mahom sa obale i visokih planina, navodi se na sajtu Nacionalnog muzeja Australije
Bumeranzi su imali još praktičnih namena. Koristili su se i kao oruđe za kopanje prilikom traganja za korenastim povrćem ili za pravljenje vatre – trljanjem drvene površine koja stvara dovoljno toplote da izazove iskru koja može da zapali travu. Takođe, oni imaju i značajno mesto u aboridžinskom plesu i muzici, gde služe kao perkusioni instrumenti, ali i kao dodatak ceremonijalnim plesovima.
Najstariji australijski bumeranzi koji su do sada otkriveni pronađeni su u jednoj močvari u Južnoj Australiji 1973. godine i nastali su pre oko 10.000 godina. Najstarije slike bumeranga u Australiji nalaze se na steni u regionu Kimberli, a starost im je procenjena na čak 20.000 godina.
Kada su evropski doseljenici došli u Australiju, ubrzo su postali fascinirani bumeranzima. To je podstaklo aboridžinske zajednice da razviju zanatsku proizvodnju, a ova tradicija, započeta u kolonijalnom periodu, nastavila je da raste i evoluira kroz decenije, stvarajući industriju koja traje i danas. Ipak, prikaz bumeranga kao univerzalnog simbola povratka i dalje opstaje, pa se na taj način zanemaruje kompleksnost samih bumeranga, kao i naroda i predela od kojih oni potiču.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
