17.12.2024.Jedan od glavnih argumenata u retorici usmerenoj protiv homoseksualnosti, ali i anti-LGBT+ retorici generalno, jeste onaj o tzv. zapadnoj propagandi. „To je nama nametnuto sa Zapada“, poruka je mnogih autoritarnih režima današnjice. Pomenimo samo izjavu predsednika Burundija Evariste Ndajšimija u kojoj je homoseksualnost opisao kao uvezenu sa Zapada i u istom navratu rekao da kamenovanje homoseksualaca ne može biti greh.
Pored argumenta o „zapadnoj izmišljotini“, još jedna česta teza o homoseksualnosti jeste da se radi samo o svojevrsnom pomodarstvu, odnosno o nečemu što je nastalo nedavno i čega ranije nije bilo. Primera radi, Bob Kater, dugogodišnji poslanik u australijskom parlamentu, nazvao je homoseksualnost „modnim trendom“ i izjavio da do svoje pedesete godine (rođen je 1945) „nikada nije video niti čuo za homoseksualnu osobu“.
E pa, ukoliko gospodin Kater slučajno nekada bude čitao ovo, savetujemo mu da sedne, jer ono što će upravo čuti može biti prevelik šok za njega. „Ne postoje ubedljivi dokazi da se stopa istopolne privlačnosti znatno menjala u zavisnosti od vremena i mesta“, glasi jedan od zaključaka pregledne studije o seksualnoj orijentaciji iz 2016. godine. Drugim rečima, homoseksualnost postoji odvajkada i postoji svuda, što je Kateru možda mogao reći i njegov polubrat, koji se na nacionalnoj televiziji deklarisao kao gej.
Pomenuti zaključak možemo ilustrovati brojnim primerima zabeleženim u istoriji, poput Svete tebanske čete, elitne vojne jedinice u antičkoj Grčkoj sačinjene od 150 parova muških ljubavnika, Antinoja, ljubavnika rimskog cara Hadrijana ili Benedete Karlini, italijanske časne sestre koja je u 17. veku optužena za „žensku sodomiju“.
Pažljivi čitaoci koji primećuju da su navedeni primeri ograničeni na Evropu ne bi trebalo da prenagljuju sa zaključkom da istorija ne zna za homoseksualnost van Zapada. Recimo, u Japanu je 1687. godine objavljeno Veliko ogledalo muške ljubavi, zbirka 40 priča izuzetno popularnog pisca Ihare Saikakua (prvi pisac u Japanu koji je živeo isključivo od pisanja) koje prikazuju ljubavne veze između mladih i stari(ji)h samuraja te između glumaca u kabuki pozorištu i njihovih pokrovitelja; čuvena Kama sutra sadrži stihove koji opisuju seksualne odnose između muškaraca, kao i seksualne odnose između žena; šumma ālu, mesopotamski tekst sačinjen od preko 10.000 znamenja koja se mogu uočiti unutar grada, sadrži odeljak sa znamenjima koja predviđaju budućnost na osnovu seksualnih činova, od kojih jedan kaže: „Ako čovek bude opštio sa stražnjim delom sebi ravnog (muškarca), on će biti najistaknutiji među svojom braćom i kolegama“; izveštaji hrišćanskih misionara zabeležili su široko rasprostranjenu „sodomiju“ među Majama, Inkama i Astecima; zapadni hroničari koji su među prvima posetili Kinu bili su šokirani „percipiranom sveprisutnošću i dubokim korenima homoseksualnosti unutar kineske kulture“. I tako dalje.
Prema tome, homoseksualnost nikako nije skorašnji fenomen, kao što, uostalom, nije ni homofobija. Štaviše, ni ideja da homoseksualnost vodi poreklo od negde drugde i da je kod nas, gde god to bilo, uvezena sa strane, odakle god to bilo – nije ništa novo. Na primer, mnogi Englezi iz doba renesanse bili su ubeđeni da je ovaj „porok“ do njihovog ostrva došao iz Italije, Francuske, Turske ili Kastilje (kako su se međunarodni odnosi menjali, tako je red dolazio na nove grešnike); Hebreji su homoseksualnost vezivali za paganske kulture Egipćana i Hananaca; Bantu narodi iz istočne Afrike krivili su Nubijce… Dakle, današnji „dekadentni Zapad“ nije nikakva kolevka homoseksualnosti, već samo najskoriji u dugačkom nizu dežurnih krivaca za njeno postojanje.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
