23.12.2024.Ova godina počela je razornim zemljotresom koji je 1. januara pogodio japansku prefekturu Išikava. Nazvan Noto, po tamošnjem poluostrvu, sa snagom od 7,6 stepeni Rihtera, ovaj potres i dalje drži neslavnu titulu najjačeg u 2024. godini, i nadamo se da će tako i ostati. Noto je sa sobom odneo blizu 500 žrtava i ostavio preko 1000 povređenih. U Japanu i susednim oblastima zemljotresi su toliko česti da nije potrebna nikakva posebna veština kako bismo pretpostavili da će se nastaviti.
Međutim, da li naučnici zapravo mogu da predvide zemljotrese?
Seizmologija je grana geofizike koja se bavi proučavanjem zemljotresa i izuzetno je složena i izazovna nauka. Iako nakon potresa u seizmičkim podacima mogu da se pronađu određeni signali koji ukazuju na prethodne aktivnosti, prepoznati te signale unapred i koristiti ih za pouzdane prognoze predstavlja neuporedivo teži posao.
„Kada simuliramo zemljotrese u laboratoriji, možemo primetiti sve te male nepravilnosti – dolazi do pucanja i pojava sitnih pukotina“, objašnjava Kris Maron, profesor geonauke na Univerzitetima Sapijenca u Rimu i Pensilvanija u SAD – „Međutim, u prirodi postoji mnogo neizvesnosti oko toga zašto često ne vidimo prethodne potrese ili naznake da će uslediti veliki zemljotres.“
Još od šezdesetih godina prošlog veka geolozi nastoje da uz pomoć savremenih naučnih metoda predvide zemljotrese, ali uspeh im i dalje izmiče. Prema rečima Krisa Marona, složenost raseda na našoj planeti predstavlja jedan od glavnih uzroka. Isto tako, Zemlja neprestano proizvodi sopstvene zvukove – tutnjanje, vibracije i šumove, koji u kombinaciji sa bukom koju stvaraju ljudi, poput saobraćaja, građevinskih radova i svakodnevnih aktivnosti, otežavaju prepoznavanje jasnih signala koji bi najavili katastrofu.
Prema Geološkom zavodu Sjedinjenih Američkih Država (USGS) naučnici mogu samo da izračunaju verovatnoću da će se snažniji zemljotres dogoditi na određenom području i u određenom periodu. USGS na svom sajtu navodi da ljudi koji tvrde kako mogu da predvide zemljotrese ne definišu sva tri elementa neophodna za predviđanje, a to su tačno vreme, lokacija i jačina. Takođe, ove proročke tvrdnje nikad nisu zasnovane na naučnim dokazima. Vešti manipulatori će se uvek poslužiti dovoljno opštim predviđanjima koja će se verovatno ispuniti, poput onih da će se u narednih mesec dana dogoditi zemljotres u nekom trusnom području, kakva je, na primer, zapadna obala SAD.
Pre nekoliko decenija u Kini je zabeležen slučaj najave velikog zemljotresa na osnovu nekoliko manjih potresa i neobičnog ponašanja životinja. Mnogi su tada odlučili da spavaju van svojih domova i ta prognoza im je verovatno spasila živote, jer je zemljotres zaista doneo ogromna razaranja. Ipak, ovakvi slučajevi su izuzetno retki – većina velikih zemljotresa ne daje nikakve jasne znake upozorenja. Nažalost, sledeći veliki zemljotres u Kini dogodio se bez ikakvih predznaka, a posledice su bile tragične – hiljade ljudi su izgubile život.
Tu su i naknadni potresi, koji takođe mogu da predstavljaju ogromnu pretnju. Oni dodatno ugrožavaju zgrade koje su već oštećene prvim zemljotresom, čime često izazivaju još veću štetu. Naučnici sa Univerziteta Harvard nadaju se da bi algoritmi mašinskog učenja mogli da pomognu u zaštiti spasilaca i preživelih nakon zemljotresa, omogućavajući bolje predviđanje naknadnih potresa koji često slede nakon glavnog udara.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
