10.01.2025.Kada pomislimo na Eskime, prva asocijacija kod većine ljudi je obično ikonični iglu – kućica od snega koja se savršeno uklapa u arktički pejzaž. Međutim, ako mislite da Eskimi provode dane udobno zavaljeni u svojim igluima, ispijajući topli čaj, dok im polarni medvedi oprezno kucaju na vrata, vreme je za malu korekciju ove simpatične slike.
U modernom svetu, većina Eskima nikada nije živela u takvom domu, a mnogi ga nisu ni videli uživo. Ova vrsta kuće, iako deo bogate kulturne baštine, danas je pretežno odraz tradicije i turističke fascinacije, mnogo više nego svakodnevnog života.
Iglu, snežna kućica, simbol je opstanka i domišljatosti Inuita, naroda poznatijeg pod imenom Eskimi koji već vekovima naseljavaju negostoljubive predele Kanade i Grenlanda. Procenjuje se da u svetu trenutno ima preko 100 hiljada Inuita, a u nekim izvorima pominje se da ih ima i više od 180 hiljada.
Iako većina Eskima živi u Severnoj Americi i na Grenlandu, nešto više od hiljadu pripadnika ovog naroda živi u Rusiji. Njihov dom je obala Čukotke. Eskimi koji žive u Rusiji, poznati su i kao sibirski ili azijski Eskimi, a imaju bliske veze sa svojim sunarodnicima u Americi. Oni su pretežno živeli u podzemnim kućama izolovanim od hladnoće i selili su se u sezonske lovačke kampove.
Sam naziv „iglu“ izveden je iz reči igdlu, što na eskimsko-aleutskom jeziku znači „kuća“. Naziv je povezan s mestom Iglulik i narodom Iglulirmiut, a njegova kupolasta konstrukcija, ručno oblikovana od snežnih blokova, pružala je sigurno utočište u surovim zimskim noćima, pre svega onim Eskimima koji su se naseljavali između delte reke Makenzi i teritorije Labrador u današnjoj Kanadi. S dolaskom leta, ledene domove zamenjivali su šatori od kože foke, a danas ih sve češće zamenjuju moderni platneni šatori, prilagođeni savremenom životu.
Tradicionalni iglui Inuita bili su pravo remek-delo snalažljivosti, obično visoki oko 3 do 3,5 metra i široki 3,5 do 4,5 metra, dovoljno prostrani da se smesti cela porodica. Veći iglui mogli su da prime i do 20 ljudi, dok su lovci ponekad pravili manje iglue, koji su služili kao sigurno skrovište tokom noći ili za vreme oluje.
Svaka inuitska zajednica imala je svoj specifičan dizajn iglua. Neki su unutrašnjost ukrašavali životinjskim krznom, dok drugi nisu. Ulazi su mogli biti ravni ili kupolasti, u zavisnosti od regiona. Iglui su se često grupisali u male zajednice, gde su više stambenih jedinica imale zajednički ulaz ili prostorije za zajedničke aktivnosti — od prostorija za gozbe do kuća za ples. U Hadsonovom zalivu, kod Iglulingmuita, moglo se sresti i po deset ovakvih jedinica, svaka sa specifičnom funkcijom, poput stambene, kućice za pse ili skladišta. Međutim, danas Inuiti žive u trajnim domovima, ali iglui i dalje postoje kao deo tradicije.
Iako više nisu uobičajena staništa, iglui nose duboko ukorenjen kulturni značaj. Ove snežne građevine i dalje služe svrsi, pružajući utočište lovcima i onima kojima je hitno potreban zaklon, dokazajući tako svoju bezvremensku praktičnost i vezu s prirodom.
Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač
