Da li Evropska unija ukida gotovinu?

U Ečki – selu pokraj Zrenjanina, grada u kom sam se rodio –  gotovo trećinu stanovništva čine Rumuni, a među njima je bila i moja baba-tetka Mariora. Iako su Rumuni, poput Srba, pravoslavci, Božić slave 25. decembra, pa je taj dan u mojoj porodici podrazumevao praznični ručak kod baba-tetke. Kao mali, iz Ečke bi se za Božić uvek vraćao punog stomaka i bogatiji za 10 evra i čokoladu. Pare su uglavnom, kao i čokolada, dolazile iz špajza. Ipak, jedne godine baba-tetka nije unapred pripremila svoj poklon. Odvela me je u stražnji deo kuće gde se nalazila spavaća soba i počela da prekopava po slojevima jorgana, ćebadi i jastuka na krevetu. Konačno, izvukla je stari, crni, kožni novčanik iz raskupusane posteljine, otvorila ga i dala mi iz njega 10 evra.

Tada sam prvi put video ono što se kolokvijalno kod naroda s ovih prostora naziva „slamaricom“, upravo po krevetu sačinjenom od slame, a što označava novac koji se štedi u gotovini i sakriva negde u kući. Međutim, odlazi li „slamarica“ u istoriju?

Nekoliko portala, ali i korisnici društvenih mreža, tokom marta ove godine pisali su da „Evropska unija ukida gotovinu“, da se od prvog oktobra uvodi digitalni evro i da će on „postati moćno sredstvo kontrole – omogućavajući centralizovano upravljanje finansijama građana“. Ništa od ovoga, naravno, nije istina. Prvi oktobar je prošao, a digitalni evro nije uveden. Gotovina, takođe, nije ukinuta.

Bez obzira na to što je više portala za utvrđivanje činjenica u regionu još tokom marta i aprila pisalo da do uvođenja digitalnog evra neće doći u oktobru, kao i da ta novina svakako ne bi podrazumevala ukidanje gotovine, ova dezinformacija se i dalje širi. Štaviše, njenom širenju doprinosi i jedan bivši evroparlamentarac iz regiona. Mislav Kolakušić, bivši nezavisni zastupnik u Evropskom parlamentu iz Hrvatske, u jednom od videa koji je tokom novembra ove godine objavljen na njegovoj Fejsbuk stranici tvrdi da „digitalni evro znači kraj vaše privatnosti, kraj univerzalnog plaćanja i kraj dostupnosti gotovine“, a rok za uvođenje ove valute pomera na 2029. godinu. Tokom novembra, još neke objave na društvenim mrežama sa sličnim, obmanjujućim tvrdnjama postigle su viralnost što sugeriše da će ova dezinformacija nastaviti da se širi mrežama bez obzira na demantije evropskih institucija.

Ipak, Evropska centralna banka (ECB) je vrlo jasna po ovom pitanju: „Digitalni evro bio bi dopuna gotovini, a ne njena zamena“, navodi se na sajtu ove institucije u odeljku namenjenom čestim pitanjima o digitalnom evru koji je poslednji put ažuriran krajem oktobra ove godine. U nastavku, ECB pojašnjava i da bi se digitalni evro „koristio uz gotovinu kako bi se odgovorilo na rastuću sklonost potrošača ka brzim i sigurnim digitalnim plaćanjima. Gotovina bi ostala zakonsko sredstvo plaćanja i koristila bi se uz digitalni evro i privatna elektronska plaćanja koja se trenutno koriste“. ECB navodi i sledeće:

„ECB se zalaže za budućnost gotovine, između ostalog i kroz tekući redizajn evro novčanica, koji uključuje poboljšane bezbednosne karakteristike. ECB pozdravlja paket Evropske komisije o jedinstvenoj valuti, koji štiti slobodu izbora između gotovine i digitalnog evra u plaćanjima novcem centralne banke.“

A kada smo kod gotovine, ECB na svom sajtu objašnjava i da ona „ima jedinstvena obeležja zbog kojih će i u budućnosti biti važno sredstvo plaćanja“, te da su „digitalna sredstva plaćanja praktična za mnoge, ali ne za sve ljude“. Konačno, iz pomenute institucije zaista navode da je „moguće prvo izdavanje digitalnog evra tokom 2029.“, ali i da je uslov za to „da se tokom 2026. donese potrebna uredba o uvođenju digitalnog evra“ koja još nije usvojena.

 Ivan Subotić i Teodora Koledin, FakeNews Tragač