Da li su neandertalci bili glupi?

U svakodnevnom govoru, kada nekoga nazovemo neandertalcem, obično mislimo da je ta osoba primitivni grubijan. Ovako pežorativna konotacija naziva naših prethodnika uvrežena je ne samo u popularnoj kulturi – pomenimo samo film Noć u muzeju kao tipičan primer – već i u nauci, gde je navodna kognitivna inferiornost ove vrste u odnosu na homo sapijense dugo godina važila za pretpostavljeni razlog njihovog izumiranja. Ali u poslednje vreme dokazi da su neandertalci bili znatno napredniji nego što njihova reputacija sugeriše postali su preovlađujući.

„Nismo pronašli nikakve podatke koji ukazuju na navodnu tehnološku, socijalnu i kognitivnu inferiornost neandertalaca u odnosu na njihove anatomski moderne ljudske savremenike“, zaključak je pregledne studije arheoloških nalaza o neandertalcima iz 2014. Štaviše, raspoloživi dokazi ukazuju na to da su naši prethodnici bili vešti lovci i zanatlije koji su izrađivali alate, koristili vatru, sahranjivali mrtve, brinuli o bolesnima i povređenima i čak se služili jezikom.

„Ako za merilo uspeha uzmemo sposobnost preživljavanja u neprijateljskim, promenljivim okruženjima, onda su neandertalci bili vrlo uspešni“, izjavio je arheolog Džon Šej za magazin Smitsonijan. „Živeli su 250.000 godina ili više u najsurovijim klimatskim uslovima koje su iskusili primati, ne samo ljudi“. U poređenju sa tim, homo sapijensi obitavaju u hladnijim, umerenijim krajevima tek 40.000 godina.

Kako je onda mit o priprostim glupacima nastao, ako su činjenice toliko dijametralne? Presudnu ulogu, čini se, imale su predrasude istraživača. Kada su, sredinom 19. veka, prvi fosili neandertalaca iskopani, mnogi naučnici su tada aktuelne ideje o drugim rasama i drugim kulturama primenili na praistoriju. Na primer, savijeno čelo i nadočni luk uzimani su za znak zaostalosti, a kako su iskopane lobanje neandertalaca imale ove upravo odlike, oni su odmah svrstani među „primitivce“.

Još jedan razlog zašto su neandertalci žigosani kao tupavi bila su nepravedna poređenja. Naime, istraživači su neandertalce poredili sa njihovim naslednicima, modernim ljudima koji su živeli u gornjem paleolitu (otprilike od pre 50.000 godina do pre 12.000 godina) umesto sa njihovim savremenicima. „To je kao da kažete da su ljudi u 19. veku bili manje inteligentni od onih u 21. zato što nisu imali laptopove i letove u svemir“, ilustrovala je za Gardijan arheološkinja Paola Vilja, autorka pomenute pregledne studije.

Ako ne primitivizam, šta je onda presudilo neandertalcima? Sadejstvo surove klime i pratećih demografskih krahova smatra se jednim krivcem. Život u malim grupama je drugi. Moguća manja plodnost muških potomaka rođenih kroz međuvrsno ukrštanje sa anatomski modernim ljudima može biti treći. Svi ovi faktori uticali su na postepeni pad populacije neandertalaca i naposletku doveli do njihove asimilacije u sve brojnije redove doseljenika na njihovo matično evroazijsko tlo, poznatijih kao homo sapijensi.

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač