08.02.2024.Čitalac FN Tragača prijavio nam je krajem januara objavu sa društvenih mreža u kojoj se navodi da „kopriva postaje zabranjena biljka“. Nakon obrazloženja o tome zbog čega je kopriva izuzetno lekovita i korisna, u objavi se navodi da je „zakon Evropske unije je neumoljiv i u njemu nema mesta za narodne mudrosti“. „To je otišlo tako daleko da je Francuska zabranila ne samo uzgoj i preradu, nego i širenje znanja o koprivi putem javnih nastupa“, navodi se u objavi, dok se u njenom nastavku kao zabranjeno pominje i „domaće fermentisano gnojivo od koprive“.
Ima li bilo čega tačnog u objavi koja je do sada na Fejsbuku prikupila gotovo 2000 deljenja i više stotina reakcija i komentara – pitali smo francusko Ministarstvo poljoprivrede i hrane.
Za početak, treba napomenuti da uzgoj i prerada koprive u Francuskoj nisu zabranjeni. Ovo je Tragaču potvrđeno u pomenutom ministarstvu. „U Francuskoj su dozvoljeni uzgoj koprive, proizvodnja ekstrakata i prodaja za biostimulaciju i fitosanitarne svrhe“, kažu za naš portal. Međutim, šta je sa „domaćim fermentisanim gnojivom od koprive“?
Radi se, zapravo, o đubrivu na bazi koprive koje predstavlja prirodno đubrivo za zaštitu biljaka. Ni ono nije „zabranjeno“. U francuskom Ministarstvu poljoprivrede i hrane navode da je ovo đubrivo „moguće pripremati i koristiti“ ali prema specifikacijama koje je odredilo Ministarstvo. U ovim specifikacijama detaljno je objašnjena regulativa vezana za dva slučaja proizvodnje đubriva od koprive – ukoliko ga proizvodite za sopstvenu upotrebu i ukoliko ga proizvodite za prodaju na tržištu. U oba slučaja potrebno je da ispunite obrazac koji se nalazi u aneksu specifikacija. Obrazac namenjen proizvođačima đubriva koji imaju nameru da ga prodaju poseduje i nekoliko dodatnih polja koje treba popuniti.
Štaviše, u Ministarstvu nam skreću pažnju i na to da je posebnom uredbom iz 2011. godine „dozvoljeno stavljanje đubriva od koprive u promet kao prirodnog preparata od male važnosti za fitofarmaceutsku upotrebu“. U ovoj uredbi mogu se pronaći još detaljnija pravila vezana za ambalažu u kojoj se đubrivo prodaje i bezbednosna uputstva koja moraju biti istaknuta na ambalaži.
Ministarstvo nam je, dakle, pojasnilo da ne postoji zabrana uzgajanja, prerade ili distribucije koprive u Francuskoj. Ipak, i dalje je ostalo nerazjašnjeno da li je zabranjeno i „širenje znanja o koprivi putem javnih nastupa“. Ukazujući na navodne nedaće francuskih farmera, objava nam poručuje: „oni više ne smeju da spominju u javnosti svoje domaće fermentisano gnojivo od koprive, koje rade na izuzetno ’opasan’ način: 1 kg koprive potopi se u 10 litara čiste vode, pritisne kamenom, ostavi da fermentira 10-20 dana, a zatim se time zalivaju ili prskaju usevi“.
Ovo nije prvi put da se postavlja pitanje slobode deljenja recepata za preparate od koprive u Francuskoj. Slično pitanje postavio je i bivši senator u Francuskoj Žan Lui Meson još 2006. godine. Tada mu je u ministarstvu zaduženom za poljoprivredu objašnjeno da se to ne odnosi na krajnje korisnike koji sami za sebe proizvode đubrivo od koprive. U međuvremenu, potpuno isti „zabranjeni“ recept za đubrivo od koprive našao se u uredbi iz 2011. koja reguliše distribuciju đubriva od koprive. Čini se nelogičnim da vlasti u Francuskoj zabrane širenje znanja o koprivi, a potom recept za preparate od nje ubace u svima dostupnu zakonsku regulativu.
U spornoj objavi još se navodi i to da „mnogi ne znaju da je Hrvatska ulaskom u Evropsku uniju pristala da zabrani lekovito bilje po evropskim zakonima“, te da su zabranjeni: „bršljen, dan-noć, gavez, glog, hrast, imela, kantarion, medveđe grožđe, mlečnika, orahov list, pelin, podbel, rastavić“ i druge biljke. Tragač je poslao više upita Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske, kao i hrvatskoj Agenciji za poljoprivredu i hranu. Nažalost, iz ove dve institucije nismo dobili odgovore.
Jedini odgovor pristigao je iz Hrvatskog botaničkog društva. U ovoj organizaciji ograđuju se navodeći da se oni ne bave uzgojem niti distribucijom bilja, ali napominju da neka vrsta regulative po pitanju lekovitog bilja postoji. Prema njihovom mišljenju biljke nisu „zabranjene“ već je u određenim slučajevima zabranjeno označavati ih kao lekovite i tako prodavati.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
