Način izbora sudija i tužilaca nije garant njihove nezavisnosti

Bez stručnjaka u oblasti pravosuđa i navodeći primere šest evropskih zemalja u kojima izbor sudija i tužilaca nije oslobođen uticaja izvršne i zakonodavne vlasti, Večernje novosti su na svom sajtu objavile tekst u kojem tvrde da “Sudije biramo bolje nego u Evropi”.

U štampanom izdanju naslov je “Standardi za izbor naših sudija viši nego u Evropi”.

Ove tvrdnje iz naslova pretenciozne su i neutemeljene, jer to što postoje zemlje u kojima, kako ističe ovaj list “sudije čak direktno imenuje predsednik države” ne znači da ne postoji neka druga zemlja u Evropi koja ima bolje rešenje od onog koje bi moglo ubuduće da se primenjuje u Srbiji.

Novosti u ovom tekstu od 28. januara imaju i jednu kontradiktornost, jer u prvom pasusu pišu kako Iz struke poručuju da njima [ustavnim izmenama] nije isključen uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, iako je to bila intencija” što se kosi sa tvrdnjom iz naslova. Osim toga, citat nekoga od ljudi iz struke kojim bi potkrepili ovu tvrdnju, kasnije u tekstu ne postoji.

Povod za ovu, očiglednu odbranu, novog modela izbora sudija i tužilaca u Novostima, jeste radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Srbije, a u oblasti pravosuđa.

Tim amandmanima menja se, između ostalog, način izbora sudija i tužilaca, koje je do sada birala Skupština Srbije, a ubuduće će to raditi dva najviša pravosudna tela – Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST), koji se sada zove Državno veće tužilaca.

Ujedno, novim ustavnim rešenjem biće promenjen i sastav tih tela, pa bi u VSS-u ubuduće trebalo da bude pet sudija i petoro istaknutih pravnika koje bira Skupština Srbije.

Iz redova stručnjaka bio bi i predsednik Visokog saveta sudstva, koji bi imao “zlatni glas” što znači da, ako pri odlučivanju o nekom pitanju bude nerešeno, odluku donosi petoro članova među kojima je i predsednik.

Dosadašnje rešenje predviđalo je da VSS ima 11 članova i među njima su bili predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde, predsednik nadležnog odbora Skupštine, šest sudija i dva pravna stručnjaka (jedan iz redova advokata, jedan profesor prava).

Kada je reč o tužiocima, ukoliko se usvoje predložene izmene Ustava, njih će birati Visoki savet tužilaca (VST).

Za razliku od VSS-a, iz VST-a nije izbačen ministar pravde, dok će ostalih deset članova tog tela biti četiri zamenika javnih tužilaca (biraju ih javni tužioci i zamenici javnih tužilaca), pet istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština i vrhovni javni tužilac Srbije.

Predložene izmene Ustava podstakle su debatu poslednjih dana i kritike predstavnika strukovnih udruženja – Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, jer ne otklanjaju uticaj predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku, koja bi trebalo da bude nezavisna.

Novosti u svom tekstu takođe navode šta će biti promenjeno u pogledu pravosudnih tela, ali i to da “Analiza ustavnih rešenja u okruženju pokazuju, međutim, da i ostale zemlje, čija su rešenja ustavopisci konsultovali, imaju slične članove najvišeg pravnog akta i da sudska vlast nigde nije bez kontrole ostalih grana vlasti. U nekim zemljama, članicama EU, sudije čak direktno imenuje predsednik države.”

Kao primere izabrali su austrijski, mađarski, italijanski, slovenački, hrvatski i crnogorski model izbora sudija i tužilaca.

Predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević kaže za sajt fakenews.rs da je najbolji indikator kvaliteta pravosudnog sistema poverenje koje u njega imaju građani i da se ne može govoriti o najboljem sistemu već samo o sistemu koji funkcioniše ili ne funkcioniše dobro.

“Recimo, nemački ili austrijski sudski sistem funkcionišu odlično i uživaju veliko poverenje građana tih država, iako nemaju baš sve što se prema evropskim standardima smatra potrebnim garancijama, kao što je nezavisni sudski savet. U Francuskoj su članovi saveta predsednik Republike Francuske i ministar pravde, u Italiji predsednik države, s tim što je 3/4 članova iz reda sudija i tužilaca, ali bi se ti političari u tim državama teško usudili da rizikuju da učine nešto što bi se smatralo pritiskom na sudije” objašnjava sutkinja Apelacionog suda Dragana Boljević.  

Ona dodaje da su u Hrvatskoj u Savetu dva predstavnika parlamenta, od kojih je jedan iz opozicije.

“Primeri Mađarske ili Poljske, iako su to države članice Evropske unije, nisu dobri jer te države imaju retrogradne procese unutar pravosuđa zbog kojih EU razmišlja o pogodnim merama koje će preduzeti s tim u vezi. Ne smatram ni da primer Crne Gore ili Albanije baš treba da nam bude za uzor. Najvažnije je imati poštenu i dobru volju da pravosuđe bude nezavisno i stručno” kaže Boljević.

Predsednica Društva sudija Srbije misli da bi svoje pravosuđe Srbija trebalo da jača tako što bi pošla od svog sistema, njegovih prednosti i mana i od svoje pravne tradicije, od koje, kako kaže, nema potrebe da se stidimo. Dodaje i da bi trebalo da imamo u vidu i sva različita iskustva evropskih država i da pokušamo da primenimo ono što je kod nas primenjivo i što neće umanjiti do sada postignuto.

“Država se nije obavezala da promeni pravni sistem iz korena, već samo da otkloni nekoliko ustavnih rešenja koja su omogućavala politički uticaj na pravosuđe. U tom smislu zvanična radna grupa Komisije za reformu pravosuđa završila je taj zadatak još 2014. godine i celo pravosuđe se sa tim složilo. Logično je da to bude osnova ustavnih izmena. Međutim, Ministarstvo je to sklonilo od očiju javnosti i krenulo u kontra smeru. Znatan broj dosadašnjih dobrih rešenja pogoršan je predloženim amandmanima. Čak je, što je poseban kuriozitet, iz ustavnog teksta izostavljena zabrana uticaja na sudije u vršenju sudijske funkcije. Pa Dušanov zakonik od 1347. propisivao je tu garanciju čl.172: sve sudije da sude po zakoniku, pravo, kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi, imao tu odredbu! Moglo je dakle još u XIV veku, ali ne može u XXI!” zaključuje Boljević.

O radnom tekstu izmena Ustava stručna i druga javnost moći će da razgovara na javnim raspravama tokom februara i marta u nekoliko gradova Srbije, nakon čega će on biti poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Bez pozitivnog mišljenja tog tela, ne može da ide u dalju proceduru usvajanja.

Ustavne promene u Srbiji, u oblasti pravosuđa, jedan su od segmenata usaglašavanja zakonodavstva naše zemlje sa zakonima Evropske unije.

 

Autorka: Vanja Đurić

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*