Rode ne donose decu, niti čokolada Nobelovu nagradu

Stanovnici Novih Hebrida, što je stari naziv za današnji Vanuatu, vekovima su umesto poslovice o jednom jajetu za dobro jutro ili dinaru manje za lekara, koristili varijaciju na istu temu, koja je kod njih u direktnom prevodu glasila – glava puna vašaka doprinosi dobrom zdravlju. Ovo verovanje je nastalo tako što je primećeno da se vaške češće javljaju kod zdravih ljudi, a da sa razboljevanjem one nestaju. Dakle, oni su pravilno primećivali da dve pojave variraju istovremeno, a donosili su (pogrešne) zaključke o kauzalitetu.

Na sličan način se tokom 18. veka u nekoliko evropskih zemalja verovalo kako rode donose bebe. Stanovnici su primećivali da se rode češće gnezde na dimnjacima onih kuća u kojima je bila beba, čime su pravilno povezali dve pojave koje su se javljale manje više simultano. Ipak, nama je sa ove vremenske distance lako da damo tačan odgovor na obe zablude: rešenje je temperatura. Kao što vaškama ne odgovara povišena telesna temperatura kod bolesne osobe, tako su i rode bile spremnije da se gnezde tamo gde je toplije, a toplije je na onim dimnjacima kuća koje se više greju zbog novorođene bebe.

Iako se sa razvojem nauke uočilo da postoji ogroman rizik da ćemo pogrešiti ukoliko korelaciju izjednačimo sa kauzacijom (uzročno-posledičnom vezom), ni nauka, a ni izveštavanje o nauci nisu otporni na ovu grešku. Tako se nakon objavljenog naučnog članka o povezanosti između korišćenja ventilatora u prostoriji u kojoj spava beba i rizika od sindroma iznenadne smrti, u Njujork tajmsu pojavio članak u kome se navodilo da spavanje u sobi sa ventilatorom smanjuje rizik od smrti kod novorođenčeta.

Izvor: Tyler Vigen

Na sličan način, poistovećujući korelaciju sa kauzacijom, Rojters izveštava o tome kako su stari koji su izgubili zube pod većim rizikom za pojavu demencije, a Gardijan kako ishrana bogata ribom može da prevenira nasilje i antisocijalno ponašanje kod tinejdžera. Iako nama ovi nalazi deluju smislenije od vašaka koje donose zdravlje, i roda koje donose decu, ne znači da pri ovakvom zaključivanju ne grešimo. Korelacija i dalje znači samo da se varijacije među pojavama dešavaju na sličan način, ali ona nam, čak i kad je odnos smisleniji, ne daje garanciju o tome da pravilno prepoznajemo šta je uzrok, a šta posledica.

Ukoliko uzmemo u obzir da se u nekim slučajevima simultano variranje dve pojave javlja zaista zato što je jedno uzrok drugom, ovo nije jedino objašnjenje. Često je uzrok nešto treće, poput temperature iz prethodnih primera, što doprinosi tome da dve pojave tokom vremena ili na nivou pojedinaca variraju na sličan način, a da jedna na drugu nema nikakav uticaj.

Profesor Franc Meserli ja sproveo i objavio naučno istraživanje u kojem je doveo u vezu upotebu čokolade i dobijanje Nobelove nagrade. On je na uzorku od 22 zemlje, iz kojih su do 2011. dolazili dobitnici Nobelovih nagrada, prikupio podatak o broju nobelovaca i upotrebi čokolade po glavi stanovnika. Dobijen rezultat je objašnjen time da čokolada sadrži biljni metabolit flavanol, koji snižava krvni pritisak, pomaže u tome da osoba ostane budna i poboljšava pamćenje.

Iako je Messerli objavio ovo istraživanje kako bi pokazao opasnost od poistovećivanja korelacije sa kauzacijom, brojni mediji su preneli vest o tome kako upotreba čokolade povećava šansu za dobijanje Nobelove nagrade. Međutim, kada se na istim podacima kao kontrola uvede bruto društveni prihod, povezanost nestaje. Bogatije zemlje koriste i više čokolade i imaju više Nobelovih nagrada po glavi stanovnika, a da ne pominjemo kako je Švajcarska favorit u obe kategorije. 

Da postoji opasnost od toga da samo jednu pojavu proglasimo uzrokom, govori to što se u nekim primerima korelacija javlja jer postoji povratna sprega, odnosno ciklični uticaj jedne pojave na drugu. Gibson i kolege su sproveli istraživanje u kojem su problematizovali dotadašnje zaključke istraživanja da upotreba cigareta povećava rizik od problema sa spavanjem. Nakon sprovedenog istraživanja su zaključili ne samo to da upotreba cigareta povećava rizik od insomnije, već i da osobe koje imaju problema sa spavanjem jednostavno imaju barem pet do osam sati više vremena za konzumiranje cigareta. Kad donosimo zaključak o tome koja od dve pojave je uzrok, uvek rizikujemo da pogrešimo!

Na kraju, Tajler Vigen, u trenutku štampanja knjige „Sporious correlations” student završne godine Harvarda, kako sam navodi, u trenucima prokrastinacije nalazi preko 100 pojava koje koreliraju savršeno, a da je to potpuno besmisleno. Tako on nalazi kako postoje gotovo savršena vremenska variranja između novca koji SAD uloži godišnje u nauku i stope suicida vešanjem, davljenjem i gušenjem, između broja filmova u kojima se godišnje pojavi Nikolas Kejdž i broja davljenja u bazenu, kao i između stope razvoda u Mejnu i potrošnje margarina po glavi stanovnika u periodu između 2000. i 2009. godine. Tako je i časopis „Ruska enciklopedija zdravlja“ nedavno upozorio čitaoce da budu oprezni ako gledaju serije, jer je u Brazilu zbog sapunica rođeno tri miliona dece manje. O neutemljenosti ovakvih zaključaka pisao je i FN Tragač.

Svima nam je intuitivno jasno da smanjenje potrošnje margarina ne uzrokuje razvode, kao što ni povećanje razvoda ne dovodi do smanjenja potrošnje margarina po glavi stanovnika. Ipak, to i dalje ne znači da nećemo pogrešiti u zaključivanju ako nam je jedini argument to što nam nešto zvuči smisleno. Uostalom, kao što su vaške i rode to nekom nekad bile.

Milica Lazić