Nomen est omen: Kako mediji nazivaju rat u Ukrajini

Uprkos činjenici da se vojna dejstva Rusije odvijaju u svim delovima Ukrajine, a ne samo u Donbasu, te da vojna ofanziva na ovu državu predstavlja jasno kršenje međunarodnog prava, mnogi mediji iz regiona usvojili su narativ o „specijalnoj vojnoj operaciji” u Ukrajini, sa ciljem opravdavanja postupaka Rusije.

U jutarnjim satima 24. februara Vladimir Putin je, naime, najavio pokretanje „specijalne vojne operacije u Donbasu” kako bi, prema njegovim rečima, „eliminisao ozbiljnu pretnju”. Putin je naveo da je cilj ove „specijalne vojne operacije” „denacifikacija i demilitarizacija” Ukrajine.

Jedan od problema imenovanja aktuelnih i istorijskih događaja počiva u tome što određeni nazivi, osim što ukazuju na konkretan događaj, sadrže i implicitno iskazan stav o njemu. O tome svedoče mnogobrojni primeri sa ovih prostora o kojima se vode žučne diskusije – primeri Jasenovca, Srebrenice i Oluje, ali i primer bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Na društvenim mrežama je, u tom duhu, ovih dana postalo viralno poređenje načina na koji je portal Danas.rs imenovao rat u Ukrajini („Mesec dana od brutalnog napada Rusije na Ukrajinu“) i bombardovanje SRJ („Danas se obeležavaju 23 godine od početka intervencije na SR Jugoslaviju“).

O nemogućnosti uspostavljanja konsenzusa o određenim imenovanjima pisao je i istoriograf Robert Berkhofer, postavivši ovakvo pitanje: da li bi istorijski događaj povezan s imenom Kristifora Kolumba trebalo nazvati otkrićem, invazijom, osvajanjem, susretom, interakcijom ili pak intervencijom? „Proces oblikovanja šireg konteksta postaje kontroverzan, jer ono što je nakon Kolumba usledilo u američkoj istoriji može biti prikazano kao dar jedne civilizacije drugoj, ali s druge strane i kao genocid nad domorocima i porobljavanje afričkog stanovništva”.

Međutim, da bismo sudili o aktuelnim dimenzijama i prirodi sukoba u Ukrajini ne moramo čekati posebnu „vremensku distancu“, pa čak ni završetak sukoba: po svim dokumentovanim parametrima jasno je da je reč o invaziji na jednu suverenu državu, članicu Ujedinjenih nacija.

Kako bi razmotrile na koji način su mediji s našeg govornog područja imenovali rat u Ukrajini, redakcije FakeNews Tragača, Raskrinkavanja (BIH) i Raskrinkavanja (Crna Gora) sprovele su analizu narativa objavljivanih od početka rata.

 

Srbija: red invazije – red specijalne operacije

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu štampani mediji iz Srbije intenzivno prate razvoj događaja, ali su se prema njima različito odredili. Jedino što je zajedničko u narativima svih analiziranih medija (Informer, Alo, Kurir, Večernje novosti, Srpski telegraf, Objektiv) jeste ocena da je u Ukrajini izbio „rat“. I dok su pojedini mediji ovaj sukob okarakterisali kao „agresiju“ ili „invaziju“ Rusije, drugi su se služili eufemizmima poput „specijalne vojne operacije“ ili „vojne intervencije“ Rusije.

Među onima koji su se pre služili eufemizmima nalazi se dnevni list Informer, koji je preporučeni termin Kremlja „specijalna vojna operacija“ od početka rata, u glavnim delovima tekstova, iskoristio četiri puta (25. 2, 26. 2, 7. 3. i 8. 3). Sukob u Ukrajini najčešće je kvalifikovan kao „kriza“ ili „rat“, uz povremeno pominjanje „totalnog rata“ (25. 2 i 2. 3), a pored tih termina upotrebljavani su i „vojna intervencija“ ili „operacija“ (25, 26. i 28. 2, i 3, 5, 7 i 9. 3). Rubriku posvećenu sukobu u Ukrajini ovaj list nazvao je „rat u Evropi“ i od početka konflikta nijednom u glavnim delovima tekstova nisu upotrebljeni termini „agresija“ ili „invazija“ Rusije.

Na sličan način je izveštavao i Alo. Termnin „specijalna vojna operacija“ (intervencija) upotrebljen je četiri puta (25 i 27. 2. i 4. i 12. 3) s tim da je 25. 2. i 12. 3. napomenuto da ovu akciju tako nazvaju Rusi. Najčešće je korišćen termin „vojna intervencija“ ili „operacija“ (26. i 27. 2. i 4, 7, 8, 9 i 10. 3). Svoju rubriku o ovim događajima Alo je nazvao „Rat u Ukrajini“ i u njoj su često objavljivani tekstovi dopisnika ovog lista iz Moskve, uz čije napise je objavljivana i njegova fotografija na kojoj nosi kapu s ruskim grbom. Termini „invazija“ i „agresija“ koristili su se dva puta (25. 2. i 11. 3) i to samo tokom prenošenja reči analitičara ili zvaničnika.

Terminološki gotovo potpuno suprotno o ratu u Ukrajini izveštavao je Kurir. U skoro svakom broju od početka rata Kurir je ovu akciju okarakterisao kao „invaziju“. Jedini izuzetak predstavlja 11. mart kada se termin „invazija“ pojavio samo unutar direktnih citata. Tome je – moguće – doprinela činjenica da je tog dana u Kuriru objavljen autorski tekst ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka. Sintagma „specijalna vojna operacija“ pojavila se u Kuriru dva puta (25. 2. i 1. 3), ali uz jasne ograde da se radi o ruskom nazivu za invaziju. Koristio se i termin „agresija“ (2. i 3. 3), a rubrika posvećena ovim događajima i ovde je nazvana „rat u Ukrajini“.

Večernje novosti držale su se svog ustaljenog narativa naklonjenog Rusiji i napad na Ukrajinu samo jednom su jasno okarakterisale kao „invaziju“, i to 25. februara, na samom početku rata. Termin „specijalna vojna operacija“ iskorišćen je šest puta (25. i 27. 2. i 2, 4, 6. i 13. 3) pri čemu je u dva navrata stavljen pod navodnike. Najčešće su se ipak koristili termini „vojna operacija“, „akcija“ ili „intervencija“ (25, 26. i 27. 2. i 1, 2, 4. i 5. 3). Rubrika o ovim događajima sve do osmog dana rata u Ukrajini zvala se „kriza u Ukrajini“, da bi od tog trenutka postala „rat u Ukrajini“.

Iako je Srpski telegraf od početka rata u Ukrajini gotovo svakog dana (izuzimajući 1. mart) objavio na svojoj naslovnici fotografiju ruskog predsednika, ovaj list je najviše puta od svih analiziranih medija ruski napad okarakterisao kao „agresiju“ (4, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13. 3). Čak se i rubrika posvećena ovim događajima u Srpskom telegrafu od 8. marta zove „ruska agresija na Ukrajinu – oči cele planete uperene ka Kijevu“, dok je pre toga bila nazvana „rat u Ukrajini – oči cele planete uperene ka Kijevu“. Ovaj list se u velikoj meri koristio i terminom „ruska invazija“ (2, 3, 5, 6, 8, 10. i 12. 3), a sintagma „specijalna vojna operacija“ koristila se nekoliko puta uz ogradu da je to termin koji Kremlj preporučuje.

Objektiv je od analiziranih medija najmanje isticao rat u Ukrajini i o njemu se u ovom listu nije pisalo na prvim stranicama, kao u drugim medijima. Rubrika o ovim događajima nazvana je „Istočni front“, a rat u Ukrajini najčešće je karakterisan kao „sukob“ (2, 3, 4, 10. i 11. 3). Proruska sintagma „specijalna vojna operacija“ u analiziranom periodu korišćena je dva puta (2. i 9. 3) i to jednom pod navodnicima, a jednom ne. Osim njega korišćeni su i termini vojna „akcija“, „operacija“ i „intervencija“ (2, 5. i 9. 3), a termin „invazija“ je iskorišćen dva puta (2. i 10. 3), dok se termin „agresija“ nije koristio.

 

Bosna i Hercegovina: Relativizacija invazije u medijima iz Republike Srpske

U BiH se u relativizaciji ruske invazije posebno ističu pojedini mediji iz entiteta Republika Srpska:

UŽIVO Specijalna vojna operacija u Donbasu: Zelenski potpisao ukaz o opštoj mobilizaciji stanovništva (Glas Srpske)

Kina odbila da specijalnu operaciju Rusije nazove okupacijom; Savjeti Amerike nisu primjereni (RTRS)

Ruska vojna operacija na Ukrajinu; “Zatvaramo granice” (Nezavisne)

Kina znala da će krenuti operacija: Peking od Putina tražio da sačeka kraj ZOI-ja za početak (ATV)

IZ ČASA U ČAS: Specijalna vojna operacija u Donbasu, Ukrajina uvela ratno stanje (VIDEO) (Prijedor 24h)

Ruska vojna operacija u Ukrajini: Eksplozija blizu željezničke stanice u Kijevu (Moja Banjaluka)

Izveštavajući o dešavanjima u Ukrajini, većina medija iz Republike Srpske izbegava korištenje reči „agresija”, „invazija”, pa čak i „rat”, zamenjujući ih izrazima poput „specijalna vojna operacija”, „ruska vojna akcija” i „specijalna operacija u Ukrajini sa ciljem zaštite naroda u regionu Donbasa”.

U proteklim sedmicama ovi izrazi korišteni su u više od stotinu članaka objavljenih na nekoliko desetina bh. portala.

 

Crna Gora: IN4S terminologija

Mediji u Crnoj Gori, uglavnom oni otvoreno naklonjeni Rusiji, od početka invazije na Ukrajinu verno prate ruski narativ u kojem se napad na suverenu državu naziva „specijalnom operacijom“ čiji je cilj „denacifikacija“ te zemlje.

Tako, na primer, IN4S od samog početka rata piše o „specijalnoj operaciji“ Rusije u Ukrajini. „Predsednik Rusije Vladimir Putin noćas je u specijalnom obraćanju građanima Rusije saopštio da je doneo odluku o pokretanju specijalne vojne operacije u Donbasu. Šef države istakao je da planovi Rusije ne uključuju okupaciju Ukrajine“, objavio je ovaj portal 25. februara.

Pored ovakvih, zvaničnih navoda iz Kremlja, ovaj portal je objavljivao i „domaće“ analize o „opravdanosti denacifikacije Ukrajine“.

„Od početka specijalne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, pred ukrajinskim zvaničnicima se kao jedan od ključnih uslova, a koji bi doveo do održivog političkog rešenja, od strane ruskih državnih zvaničnika potencira teza da će Ukrajina po prestanku ratnih sukoba u toj državi morati da ispuni jedan od ključnih uslova i to kroz denacifikaciju svoje teritorije kako bi je oslobodila od nacista. Nije nepoznato da je i svojevremeno Hitler imao toplu dobrodošlicu od strane dela ukrajinskog naroda prilikom invazije na Sovjetski Savez. U prilog tezi da je nacizam i dalje prisutan u Ukrajini spadaju i nedavno eksploatisane fotografije, prikazane u javnosti, gde su tokom ceremonija sahrana ukrajinskih ekstremista poginulih u borbama protiv Ruske vojske, isti sahranjivani u nacističkim uniformama, a da su ih na večni počinak ispraćali saborci odeveni u uniformama nekadašnjih SS divizija“, navodi IN4S, ne nudeći nikakve dokaze za ovakve tvrdnje.

O opravdanosti zahteva za „denacifikacijom“ Ukrajine pisao je i portal Borba.me, koji je prenosio i tvrdnje da je „specijalnom operacijom“ sprečen treći svetski rat. Najavljujući napade na Kijev, Borba je i dalje pratila ruski narativ i pisala da se „širi operacija“, a isti termin, iako je jasno da je riječ o invaziji, koristili su i njihovi kolumnisti.

 

Šta su činjenice?

U jutarnjim satima 24. februara Vladimir Putin je najavio pokretanje „specijalne vojne operacije u Donbasu” kako bi, prema njegovim rečima, „eliminisao ozbiljnu pretnju”. Nakon njegove objave rata, ukrajinske vlasti prijavile su eksplozije u nekoliko gradova širom Ukrajine, uključujući Kijev, Harkov i Dnjepar. Od početka invazije, pa do datuma objavljivanja ove analize, procenjuje se da je više od 4500 civila ubijeno i ranjeno, te da je više od 4,5 miliona ljudi izbeglo iz Ukrajine.

Ruske vojne snage bombardovale su, između ostalog, ukrajinske najveće gradove Kijev i Harkov. Jasno je da se „specijalna vojna operacija” ne odvija samo u Donbasu. Na mapi je vidljivo da je Kijev kilometrima udaljen od Donbasa, čiji je deo pod kontrolom proruskih separatista koji su formirali paradržave Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku.

Uprkos činjenici da ruski zvaničnici tvrde da ono što se dešava u Ukrajini nije rat i nije invazija, parametri međunarodnog zakona tvrde drugačije.

Kako se navodi na veb stranici organizacije Savet za međunarodne odnose, napadom na Ukrajinu Rusija direktno krši Član 2, stav 4 Povelje UN-a, koji zahteva od država članica UN-a da se suzdrže od „upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države”.

Na veb stranici se takođe navodi da su Putin i drugi ruski zvaničnici tvrdili da je njihovo korišćenje sile u Ukrajini opravdano prema Članu 51 Povelje UN-a. Član 51. propisuje da „ništa u ovoj povelji ne može narušiti inherentno pravo na individualnu ili kolektivnu samoobranu ako se dogodi oružani napad protiv člana Ujedinjenih naroda.” Ipak, kako je objašnjeno, Ukrajina nije počinila niti zapretila da će počiniti oružani napad na Rusiju ili bilo koju drugu državu članicu UN-a, stoga ovaj argument sa ruske strane nema nikakvu činjeničnu ili zakonsku osnovu.

Čak i kada bi Rusija uspela da dokaže da je Ukrajina počinila ili planirala napade na Ruse u ukrajinskim regijama Donjeck i Lugansk, Član 51. ne bi dopuštao akciju u kolektivnoj samoobrani, jer Donjeck i Lugansk nisu države članice UN-a. One se čak ne kvalifikuju kao države prema međunarodnom pravu, uprkos njihovoj navodnoj secesiji od Ukrajine i ruskom priznanju njihove nezavisnosti, navodi se na veb stranici organizacije Savet za međunarodne odnose.

Dakle, Rusija, prema međunarodnom zakonu, nema ovlašćenje da pokreće „vojnu operaciju” u Ukrajini. Takav čin se smatra invazijom na teritorijalni integritet suverene, međunarodno priznate države. Promovisanjem narativa o „specijalnoj vojnoj operaciji” te namernim izbegavanjem upotrebe izraza „rat” i „invazija”, mediji nastoje da minimalizuju ozbiljnost kršenja međunarodnog zakona i otvoreno se stavljaju u službu ruskog političkog interesa.

 

Ivan Subotić, FakeNews Tragač
Nerma Šehović, Raskrinkavanje.ba
Darvin Murić, Raskrinkavanje.me

 

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.

Sitemap