Čitali smo: „Crni Labud“ Nasima Nikolasa Taleba

Zamislite da ste kokoška. Od svog rođenja trčkarate po dvorištu domaćinstva, a jedno veliko biće svakodnevno vam donosi hranu i vodu. Godine prolaze, a svakim danom vaše poverenje u dobrotu velikog bića koje vam donosi hranu, raste. Život vam se čini vrlo predvidivim i jednostavnim. Imate praktično sve što vam je potrebno za sreću. Međutim, jednog jutra, umesto s hranom i vodom veliko biće pojavljuje se praznih ruku, podiže vas i odnosi nekud. Pre nego što ste uspeli da promislite novonastalu situaciju nalazite se u kuhinji, a ubrzo i u loncu. Šta se to dogodilo?

Prema mišljenju finansijskog matematičara i istraživača u oblasti verovatnoće i slučajnosti Nasima Nikolasa Taleba, kokoški se dogodio Crni labud. Nepredvidiva pojava koja za nju ima posledice velikih razmera. Upravo o ovakvim događajima Taleb govori u svojoj poznatoj knjizi „Crni labud – uticaj neverovatnih zbivanja“ čija je dopunjena verzija čitaocima u Srbiji dostupna u izdanju izdavačke kuće Heliks (prevod Ane Imširović Đorđević i Ane Ješić). Kroz lične, ali i istorijske primere Crnih labudova i obilje humora, Taleb čitaoce podseća da živimo u svetu koji je mnogo nepredvidljiviji nego što bismo želeli da bude.

Šta je tačno Crni labud?

Do pred kraj 17. veka ljudi su smatrali da u svetu postoje samo beli labudovi. Veruje se čak i da je u Evropi tvrdnja „svi labudovi su beli“ korišćena kao primer aksioma. Ipak, sve to se promenilo 1697. godine kada je na australijskom kontinentu otkriven crni labud. Talebova knjiga govori nam o „ograničenosti učenja zasnovanog na posmatraju ili iskustvu i krhkosti našeg znanja“. Ukoliko pedeset puta bacite novčić i on svaki put padne tako da se vidi pismo to ne znači da će 51. puta verovatno prikazati glavu. Ako nikada niste videli crnog labuda, to ne znači da on ne postoji.

Ali vratimo se na nesrećnu kokošku. Ona gotovo sigurno nije mogla predvideti kako će skončati. Međutim za čoveka koji je kobnog jutra došao da je odvoji od njenog lagodnog života, takav splet okolnosti bio je potpuno predvidiv. Dakle, ova pojava bila je Crni labud samo za kokošku, ne i za njenog egzekutora. Crni labudovi često mogu biti i samo u oku (lošeg) posmatrača.

To nas dovodi do prve od tri glavne odlike Crnog labuda – njegove nepredvidivosti. Druga odlika Crnog labuda jeste njegov veliki uticaj na bića koja ga dožive, što je u kokoškinom slučaju – smrt. Treća odlika Crnog labuda je retrospektivna predvidljivost. Prema mišljenju Taleba, „ljudska priroda nas nagoni da smišljamo naknadna objašnjenja za njegovu pojavu, usled čega on postaje objašnjiv i predvidiv“, doduše samo u retrospektivi, ne i u perspektivi.

 

Mediokristan i Ekstremistan

Zamislite sada da ste na velikoj površini okupili hiljadu ljudi s namerom da na reprezentativnom, nasumično odabranom uzorku izmerite prosečnu težinu određene populacije. Dodajte toj grupi samo jednu osobu koja je za današnje uslove vrlo gojazna i ima težinu tri puta veću od prosečne (180-230 kilograma). Ta osoba i dalje će u najvećem broju slučajeva činiti tek mali deo ukupne težine odabranog uzroka (oko pola procenta).

Ovim primerom Taleb nam objašnjava kako stvari funkcionišu u „utopijskoj provinciji Mediokristan“ u kojoj je doprinos svakog pojedinačnog događaja zanemarljiv, dok je bitan njihov zbirni doprinos. Najviši zakon Mediokristana, prema autoru „Crnog labuda“ govori nam da „u velikom uzorku nijedan pojedinačan slučaj neće bitno promeniti meru celine“. Najveća izmerena vrednost tako ostaje upadljiva, ali i dalje nevažna u zbiru svih vrednosti.

Sagledajmo sada naredni Talebov primer. Istoj onoj grupi ljudi, umesto težine, sada merimo neto vrednost bogatstva. Rezultat nam govori da je vrednost bogatstva svih tih ljudi nekoliko miliona dolara. Dodajmo im jednog od najbogatijih ljudi na svetu, recimo Bila Gejtsa, čija je neto vrednost bogatstva procenjana na oko 120 milijardi dolara. Njegova neto vrednost činiće više od 99% ukupne neto vrednosti bogatstva svih ljudi u grupi. Dobrodošli u republiku Ekstremistan, čiji je glavni zakon da su „nejednakosti tolike da jedna jedina pridodata vrednost može imati nesrazmerno veliki uticaj na celinu ili na ukupnu vrednost“.

Kakve ovo veze ima sa čovečanstvom? Taleb smatra da mnogi „stručnjaci“, a pogotovo oni iz oblasti finansija, ekonomije, ali i društvenih disciplina (autor ništa od navedenog ne smatra pravim naukama), vole da veruju u to da živimo isključivo u Mediokristanu. U svetu u kom vanredni činioci nemaju veliki uticaj na ukupno stanje stvari, gde je sve merljivo i empirijski gotovo potpuno predvidivo.

Ipak, „za razliku od težine i visine, bogatstvo nije poreklom iz Mediokristana“, piše Taleb i dodaje da „gotovo sva društvena pitanja potiču iz Ekstremistana“. Nekada su, recimo, ratovi spadali u domen Mediokristana jer je bilo teško pobiti na hiljade ljudi odsecajući im glavu jednom po jednom. Danas je za potpuno uništenje sveta dovoljno „jedno dugme, jedan ludak ili jedna sitna greška“, piše Taleb dok nas podseća da je Ekstremistan „kadar da proizvodi Crne labudove, što i radi“.

 

Tante za kukuriku

Mediji imaju tendeciju da određene „činjenice“ prikazuju u sklopu narativa o uzročnosti, dajući tako privid znanja svojim čitaocima. Oni pokušavaju da manipulišu Crnim labudovima tako da i dalje ostanu u sferi Mediokristana – „dokazivanje kao zamlaćivanje“, rekao bi Taleb. On kroz šalu objašnjava zabludu koju je nazvao Tante za kukuriku, govoreći da je jednom prespavao na šinama i da ga voz nije ubio. „Ma vidite, živ sam i to je dokaz da ležanje na pruzi ne predstavlja rizik“, piše Taleb.

Isto tako, Informer nam prodaje Tante za kukuriku kada pronađe fotografiju jednog fiskalnog računa iz Hrvatske na kom piše da je cena hleba dva i po evra i proglasi da „u Hrvatskoj cene hleba divljaju, pa je vekna već oko 2,5 evra“. „Vodite računa, mediji pokušavaju da dođu do nepobitnih činjenica, ali samo da bi ih potom utkali u priče koje daju utisak kauzalnosti (i znanja)“ piše Taleb. Ovom rečenicom Taleb nam jednostavno objašnjava princip po kom mediji ne lažu potpuno, ali iskrivljavaju istinu kroz svoje priče kreirajući narativ koji im odgovara.

Suživot s Crnim labudovima

Talebova knjiga suštinski je fokusirana na definisanje Crnih labudova i postavljanje okvira za suživot sa njima. Oni mogu biti i pozitivni, poput slučajno otkrivnog penicilina, ali ukoliko su negativni mogu biti poput finansijske krize iz 2008. godine ili terorističkog napada od 11. 9. 2001. Odbacivanjem verovanja da živimo u Mediokristanu ostavljamo mogućnost za veću korist ili bar manju štetu od Crnih labudova, a Talebova knjiga služi nam kao štivo koje nas upozarava na njihovo neminovno postojanje. Autor teorije o Crnim labudovima nije toliko optimističan po pitanju prihvatanja ove pojave u svetu. „Pogrešno tumačenje naivne opservacije prošlosti kao nečega definitivnog i reprezentativnog za budućnost jedini je i isključivi razlog naše nesposobnosti da shvatimo Crnog labuda“, piše Taleb i poručuje nam da „brinemo prekasno – ex post (nakon činjenica)“.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

26/11/2022

Ne, španski grip se nije širio vakcinama

Portal Borba za istinu objavio je tekst „Španski grip nije bio prirodna pojava bolesti, već čin masovnog ubistva“ u kome se navodi svedočenje prof. dr Eleonor Mekbin,…

26/11/2022

Ne, piloti nisu protestovali protiv kemtrejlsa

Na Tviteru je objavljena fotografija pilota koji nose slike „kemtrejlsa“ uz natpise na engleskom („Odbijamo da nastavimo da prskamo kemtrejls“) i na italijanskom („Odbijamo da ubijamo naše…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.