Čitali smo: „Bura informacija“ Vinsenta Hendriksa i Pelea Hansena

Scena prva. Užurbano dolazim do stajališta gradskog autobusa i vidim sedmoro-osmoro ljudi kako čekaju prevoz. Dobro je, to znači da autobus nije skoro prošao. Gledam u telefon, pa na sat, pa niz ulicu, čekajući da se pojavi. Žuri mi se, plašim se da ću zakasniti, ali me sve vreme bodri to što sam okružen grupom ljudi koji takođe čekaju. Minuti prolaze i ništa se ne dešava. Pomišljam da bi bilo dobro da pozovem taksi, ali me to dvostruko frustrira: em ću izgubiti novac, em će se ispostaviti da je vreme koje sam proveo na stanici zapravo uludo potrošeno. Najgore od svega: plaši me da ću – sekund nakon što pozovem taksi – ugledati autobus kako dolazi. I zato ostajem da čekam, pa makar i zakasnio.

Scena druga. Dolazim na glavnu autobusku stanicu u Novom Sadu. Po dvoje-troje ljudi čeka na šalterima svoj red za kupovinu karte. Ne mogu da ne primetim da pred jednim šalterom nema nikoga. Da priđem, da pokušam? „Ne“, govorim u sebi. „Da taj šalter radi, neko bi već bio pred njim.“ Ali čekaj… Vidim kroz staklo šaltersku službenicu. Šalter je otvoren. Nema nikakvog papira, nema „pauze“, nema „vraćam se odmah“. Da se ipak prebacim? „O, da, svi koji čekaju su glupi, samo si ti pametan“, javlja se moj unutrašnji glas, pa nastavlja cinično: „Samo napred, izađi iz reda pa okušaj sreću, vrlo brzo ćeš se vratiti na začelje kolone“. Tok misli prekida pokret ruke službenice sa praznog šaltera: „Ajmo, ljudi, ajmo, slobodno, možete i ovde!“

Knjiga „Bura informacija – Zašto lajkujemo“ može pomoći u razumevanju ovakvih, ali i mnogih drugih životnih prilika, kada postupamo orijentišući se spram tuđih postupaka. Autori knjige su danski filozof Vinsent Hendriks i bihejvioralni naučnik Pele Hansen, a izdanje na srpskom jeziku objavio je Centar za promociju nauke u prevodu Marije Novaković.

Pluralističko neznanje

Kada donosimo odluke, kako sitnije (da li prići praznom šalteru) – tako i krupnije (da li štedeti u dinarima ili evrima), često se susrećemo s problemom pluralističkog neznanja. Hendriks i Hansen navode kako „pluralističko neznanje i potencijalna manipulacija nastaju kada svakom pojedinačno nedostaje dovoljno informacija, pa samim tim posmatra druge u nadi da će postati dovoljno mudar da se opredeli, odluči i postupi ispravno – u potrazi za poučnim društvenim dokazom“.

Okrećemo se oko sebe, ali neprimetno, ne bismo li videli kako drugi postupaju u nejasnim ili teškim okolnostima. Sledi imitacija, koja nije nužno zasnovana na poverenju u tuđu pamet i dobru informisanost, već je to opcija koju biramo zato što najmanje uznemiruje. Ako su oni ispred nas u pravu – bićemo „u pravu“ i mi. Ako oni ispred nas greše – pogrešićemo i mi, ali greška manje boli kada iskustvo pogrešnog odabira delimo s gomilom drugih ljudi. „U gomili smrdi, ali je toplo“, rekao bi Krleža.

Informaciona kaskada je fenomen koji, kako kažu autori „Bure informacija“, nastaje onda kada određeni broj ljudi sumnja u tačnost sopstvenih informacija, i zatim posmatra ranije odluke i postupke drugih ljudi. „Ovakav sled događaja onda dovodi do toga da svaki pojedinac racionalno bira da sledi korake svog prethodnika, nezavisno od toga koje informacije već ima. Obrazloženje koje stoji iza ovoga je: ako svi drugi razumni ljudi izaberu da urade tako, onda to mora da je ispravno. Kada vidimo da mnogi donose istu odluku, to samim tim može da bude dokaz dovoljan da uzdrma ličnu odluku ili procenu situacije svakog pojedinca“, navode autori.

Dezinformacije, cinizam i bes

Opisani mehanizmi imaju veoma značajnu ulogu u sistemu širenja dezinformacija, ali i grubog, toksičnog diskursa. Ako se desi da samo jedan portal „poveruje“ u laž i objavi je, ogromna je šansa da će kopi-pejst metodom ista laž završiti i na velikom broju drugih sajtova. Ako se u jutarnjem programu jedne televizije pojavi šarmantni lekar-šarlatan, velika je šansa da će ga i druge televizije pozvati u goste i dati mu prostor da baljezga.

Kada je Fejsbuk 2016. godine uveo set „reakcija“, omogućivši korisnicima da osim „lajkom“ na objave reaguju i emodžijima, nastao je trend malih onlajn dvoboja. Ako više voliš Harija Potera – ostavi lajk, a ako si za Gospodara prstenova – ostavi srce. (Lajkujem!) Međutim, ubrzo smo mogli da vidimo i naličje ovog sistema. Pod vešću o seksualnom nasilju nad glumicama gomila ljudi se utrkuje da stavi cinični „ha-ha“ smajli. Pod vešću u kojoj se navodi da je Rusija gađala Kijev – gomila je crvenih srca. Sekcije za komentare deluju kao prodavnica otrova. I to je zaista uznemirujuće: vođeni tuđim zlobnim i neempatičnim komentarima, gomile se osećaju pozvano da se i same priključe vređanju i omalovažavanju.

Nagomilana mišljenja

„Nagomilano mišljenje drugih može da utiče na naša lična gledišta“, tvrde Hendriks i Hansen. „Jedna od izraženijih posledica informacionih kaskada je to što možete da navedete milione racionalnih ljudi da skrenu levo, ako samo prvo dvoje to uradi. To stoji čak i kada je najbolji izbor zapravo da skrenu desno, i kada svi, osim prvo dvoje, imaju stvaran razlog da veruju da je desno ispravno“, piše u „Buri informacija“.

U pauzi pisanja ovog teksta naišao sam na vest o povratku velikog kašlja u Srbiju. Naslov glasi: „Zarazna bolest, koja je mogla da bude skroz iskorenjena, ovih dana puni čekaonice BG klinika“, a sagovornica – doktorka sa Odeljenja intenzivne nege u Tiršovoj, tvrdi da „15 godina nismo imali nijedan slučaj pertrusissa, dok smo imali velike obuhvate vakcinacije“.

Sve je počelo tako što je dvoje skrenulo levo, a za njima i treći, četvrti, deseti, stoti…

Stefan Janjić, FakeNews Tragač